Вељко Лалић: Распамећуј

За десет година расправа о Ратку Младићу чуо сам само један озбиљан аргумент зашто га не треба испоручити Хашком трибуналу - зато што је много крив! Ово ми је, пре неколико година, у припитом стању рекао један високо позиционирани пуковник војске, који је одлично познавао Младића, а у то време је седео на састанцима Генералштаба

И... То је стварно озбиљан аргумент! Јер, шта ћемо ако нас Младић оптужи у Хагу? А мој пуковник је сигуран да хоће, пошто је био у Сребреници, која данас још само Томиславу Николићу не буди сумњу у Младићеву кривицу. Не рачунам, наравно, гомилу примитиваца која не верује ни у аутентичност снимка „шкорпиона"...

Али, како се то нама уопште десило? Зашто је гомила Срба клицала Ратку Младићу, док је изнад Сарајева викао: „Распамећуј"? Зашто му кличе данас, тврдећи да не би било Срба у Босни да није било њега? Можда је са војног становишта то и нека истина, не знам. Али чињеница је да смо југ Србије војно сачували после 5. октобра за месец дана, а да никог нисмо „распаметили"!

Ваљда је и то нека чињеница. Или - резултат! Баш као што је резултат Р. Младића упрљано српство у очима странаца од Велингтона до Охаја, унапред изгубљен косовски рат или сваког дана нека изгубљена челичана, „Старбакс", карго центар или нешто друго.

Али, није ни то најбитније. Најважније је да се погледамо у огледало и прихватимо себе онакве какви смо. Да схватимо због чега нам се догодила Сребреница! Да видимо зашто то не могу да схвате српски националисти који поред Раткових стављају Милошевићеве и Дражине слике. Или комунисти који уместо Драже залепе Караџића... Или наше грађанско друштво које свој мундијализам баштини на масовним гробницама у Лисичијем потоку.

То је наш проблем. Национална контузија у којој смо дозволили да нас о историји, традицији, култури уче мали Младићи; галамџије и необразовани малограђани који нацији намећу своје мале ратове засноване на томе како да себи напуне џепове и плате музику више од других.

И зато пуковник, ипак, није био у праву. Треба да изручимо Младића. Поготово ако је, како он каже, много крив! Јер, шта год да се деси у Хагу, то неће да промени слику неког Норвежанина о нама, баш као што ни пресуда Готовини ништа није променила ни у Србији ни у Ирској. Ово је наша ствар. Тренутак да се погледамо у огледало. И питамо себе - зашто је то било. Због Ратка? Или због нас?

(Прес)