Veljko Lalić: Raspamećuj

Za deset godina rasprava o Ratku Mladiću čuo sam samo jedan ozbiljan argument zašto ga ne treba isporučiti Haškom tribunalu - zato što je mnogo kriv! Ovo mi je, pre nekoliko godina, u pripitom stanju rekao jedan visoko pozicionirani pukovnik vojske, koji je odlično poznavao Mladića, a u to vreme je sedeo na sastancima Generalštaba

I... To je stvarno ozbiljan argument! Jer, šta ćemo ako nas Mladić optuži u Hagu? A moj pukovnik je siguran da hoće, pošto je bio u Srebrenici, koja danas još samo Tomislavu Nikoliću ne budi sumnju u Mladićevu krivicu. Ne računam, naravno, gomilu primitivaca koja ne veruje ni u autentičnost snimka „škorpiona"...

Ali, kako se to nama uopšte desilo? Zašto je gomila Srba klicala Ratku Mladiću, dok je iznad Sarajeva vikao: „Raspamećuj"? Zašto mu kliče danas, tvrdeći da ne bi bilo Srba u Bosni da nije bilo njega? Možda je sa vojnog stanovišta to i neka istina, ne znam. Ali činjenica je da smo jug Srbije vojno sačuvali posle 5. oktobra za mesec dana, a da nikog nismo „raspametili"!

Valjda je i to neka činjenica. Ili - rezultat! Baš kao što je rezultat R. Mladića uprljano srpstvo u očima stranaca od Velingtona do Ohaja, unapred izgubljen kosovski rat ili svakog dana neka izgubljena čeličana, „Starbaks", kargo centar ili nešto drugo.

Ali, nije ni to najbitnije. Najvažnije je da se pogledamo u ogledalo i prihvatimo sebe onakve kakvi smo. Da shvatimo zbog čega nam se dogodila Srebrenica! Da vidimo zašto to ne mogu da shvate srpski nacionalisti koji pored Ratkovih stavljaju Miloševićeve i Dražine slike. Ili komunisti koji umesto Draže zalepe Karadžića... Ili naše građansko društvo koje svoj mundijalizam baštini na masovnim grobnicama u Lisičijem potoku.

To je naš problem. Nacionalna kontuzija u kojoj smo dozvolili da nas o istoriji, tradiciji, kulturi uče mali Mladići; galamdžije i neobrazovani malograđani koji naciji nameću svoje male ratove zasnovane na tome kako da sebi napune džepove i plate muziku više od drugih.

I zato pukovnik, ipak, nije bio u pravu. Treba da izručimo Mladića. Pogotovo ako je, kako on kaže, mnogo kriv! Jer, šta god da se desi u Hagu, to neće da promeni sliku nekog Norvežanina o nama, baš kao što ni presuda Gotovini ništa nije promenila ni u Srbiji ni u Irskoj. Ovo je naša stvar. Trenutak da se pogledamo u ogledalo. I pitamo sebe - zašto je to bilo. Zbog Ratka? Ili zbog nas?

(Pres)