Хроника | |||
Велика Британија: Штрајк запослених у јавном сектору због најављених мера штедње |
![]() |
![]() |
![]() |
среда, 29. јун 2011. | |
Мере које препоручује јесу смањење броја радних места у јавном сектору и укидање бенефиција које иду уз њих, затим повећање старосне доби за одлазак у државну пензију са 65 на 66 година, као и повећавање „доприноса” за пензијско осигурање на уштрб нето зараде. Сем опште штедње аргумент на који се позива влада Дејвида Камерона јесте чињеница да је просечни животни век Британаца продужен и да ће пензију примати дуже, па је стога додатним улагањима неопходно „напумпати” пензиони фонд. Острвски медији процењују да данас на посао неће отићи сваки осми Британац запослен у државном сектору, што је око 750.000 људи. Школе неће радити, а због обуставе рада јавних служби штрајк ће се одразити и на оне који у њему не учествују. Ово је међутим само почетак велике серије протеста широм Уједињеног Краљевства, најављују синдикалне вође. „У четвртак очекујемо да у штрајку учествују стотине хиљада запослених који су незадовољни најављеним мерама штедње. Очекујемо да ће нам се од јесени придружити милиони наших колега”, упозорио је лидер уније синдиката Марк Сервотка и упозорио да је ово почетак радничке борбе коју Велика Британија није видела више од 30 година. Ефекти данашњих протеста нарочито ће се осетити на аеродромима јер се очекују огромна кашњења и застоји. Стога су агенције својим клијентима саветовале да уколико не морају избегну данашњи „црни четвртак” за авио-саобраћај. Не сматра само Камеронов кабинет да штрајк није баш најбоља идеја и да се не одржава у право време. Иначе блиска синдикалном покрету опозициона Лабуристичка партија саветује отказивање протеста. Њихов лидер Ед Милибанд је на свом блогу протестне шетње назвао „грешком” и „знаком неуспеха на обе стране”. Британска привредна комора је упозорила да ће због затварања школа многи родитељи бити принуђени да узму слободан дан на послу да би могли да чувају децу и да ће то оставити трага на економији. Потез синдиката је, чини се, ризичан и у погледу медијског ефекта који желе да произведу. Наиме, на последњем великом штрајку у Лондону крајем марта, када се окупило око 250.000 незадовољних Британаца, највећу пажњу штампаних и електронских медија привукле су спорадичне појаве, а не централна манифестација. Тада су на насловне стране и ударне вести доспеле вести о дејству шачице самозваних анархиста који су разбијали излоге на продавницама, писали графите на јавним установама и нападали полицију. Британски синдикалци тврде да на Острву ситуација није толико лоша као у јужњачким земљама, попут, на пример, Грчке, и инсистирају да каиш по сваку цену мора бити олабављен. (Политика) |