недеља, 08. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вечерње новости: Крах пензијског система у Србији?
Хроника

Вечерње новости: Крах пензијског система у Србији?

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 07. јун 2009.

Београд -- Стручњаци упозоравају да пензијски систем у Србији не може да буде одржив на дуже стазе.

У Србији су, пре три деценије, за једног пензионера радила четири запослена, а данас је тај однос готово један према један. Пензијски фонд је оптерећен дуговима, држава плаћа неажурност послодаваца, у буџету је 150 милијарди динара мањка, које послодавци нису уплаћивали последњих десет година.

Милорад Мијатовић, члан Управног одбора Пензијског фонда Србије и председник Савеза самосталних синдиката Војводине, каже да ће, ако се тако настави, доприноси ускоро бити недовољни за исплату ионако већ симболичних пензија.

Према његовим речима, држава већ сада дотира ПИО фонду 213 милијарди динара годишње од 460 милијарди са колико Фонд укупно располаже.

Истовремено, упозорава Мијатовић, власти дозвољавају неажурним послодавцима да не уплаћују доприносе, па се зато већ сада ст4ворио буџетски дефицит од 150 милијарди динара.

Процењује се да би, када би Фонд ПИО исплаћивао пензије без дотације из републичког буџета, примања најстаријих била би мања за трећину.

Пореска управа месечно испише и по 10.000 налога за принудну наплату доприноса од послодаваца, али се новац тешко враћа у републички буџет јер је скоро половина фирми ставила затврено, а многе су под стечајем или ликвидацијом.

p>Процењује се да би, када би Фонд ПИО исплаћивао пензије без дотације из републичког буџета, примања најстаријих била би мања за трећину.

Мијатовић предвиђа да ће пензијски систем доживети свој крах. “Ускоро очекујем и да ће Међународни монетарни фонд рећи: Нема више дотација из буџета, па поделите онолико колико сте сакупили. Самим тим доћи ће до драстичног пада у износима пензија”, очекује он.

У анкети, коју је крајем маја објавило Министарство рада и социјалне политике, четири одсто испитаника навело да ће да од идуће године да уплаћује приватно пензијско осигурање, а 30 одсто је навело да би се осигурало у овим друштвима ”када би имали мало више пара“.

Приватне пензије, ипак, не могу да попуне рупе у стажу за остваривање државне пензије, али свакако могу да буду додатни - и не тако скромни - извор примања у старости.

Истовремено, старосна граница за одлазак у пезнију се постепено, од 1. јануара прошле године, помера навише. Тако се од ове године старосна граница за одлазак у пензију повисила на 64 године за мушкарце, односно 59 за жене, уз најмање 19 година пензијског стажа.

Са сваком новогодишњом прославом, порашће и граница за пензионисање и то за шест месеци. Тај ће се тренд задржати до 2011. године када је у плану да мушкарци престану да раде са навршених 65 година, а жене са 60 година и најмање 15 година радног стажа.

И потпредседник Владе Јован Кркобабић такође сматра да ће се урушити целокупан пензијски систем уколико се настави са оваквом праксом.

(Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер