Večernje novosti: Krah penzijskog sistema u Srbiji?

Beograd -- Stručnjaci upozoravaju da penzijski sistem u Srbiji ne može da bude održiv na duže staze.

U Srbiji su, pre tri decenije, za jednog penzionera radila četiri zaposlena, a danas je taj odnos gotovo jedan prema jedan. Penzijski fond je opterećen dugovima, država plaća neažurnost poslodavaca, u budžetu je 150 milijardi dinara manjka, koje poslodavci nisu uplaćivali poslednjih deset godina.

Milorad Mijatović, član Upravnog odbora Penzijskog fonda Srbije i predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, kaže da će, ako se tako nastavi, doprinosi uskoro biti nedovoljni za isplatu ionako već simboličnih penzija.

Prema njegovim rečima, država već sada dotira PIO fondu 213 milijardi dinara godišnje od 460 milijardi sa koliko Fond ukupno raspolaže.

Istovremeno, upozorava Mijatović, vlasti dozvoljavaju neažurnim poslodavcima da ne uplaćuju doprinose, pa se zato već sada st4vorio budžetski deficit od 150 milijardi dinara.

Procenjuje se da bi, kada bi Fond PIO isplaćivao penzije bez dotacije iz republičkog budžeta, primanja najstarijih bila bi manja za trećinu.

Poreska uprava mesečno ispiše i po 10.000 naloga za prinudnu naplatu doprinosa od poslodavaca, ali se novac teško vraća u republički budžet jer je skoro polovina firmi stavila zatvreno, a mnoge su pod stečajem ili likvidacijom.

Mijatović predviđa da će penzijski sistem doživeti svoj krah. “Uskoro očekujem i da će Međunarodni monetarni fond reći: Nema više dotacija iz budžeta, pa podelite onoliko koliko ste sakupili. Samim tim doći će do drastičnog pada u iznosima penzija”, očekuje on.

U anketi, koju je krajem maja objavilo Ministarstvo rada i socijalne politike, četiri odsto ispitanika navelo da će da od iduće godine da uplaćuje privatno penzijsko osiguranje, a 30 odsto je navelo da bi se osiguralo u ovim društvima ”kada bi imali malo više para“.

Privatne penzije, ipak, ne mogu da popune rupe u stažu za ostvarivanje državne penzije, ali svakako mogu da budu dodatni - i ne tako skromni - izvor primanja u starosti.

Istovremeno, starosna granica za odlazak u pezniju se postepeno, od 1. januara prošle godine, pomera naviše. Tako se od ove godine starosna granica za odlazak u penziju povisila na 64 godine za muškarce, odnosno 59 za žene, uz najmanje 19 godina penzijskog staža.

Sa svakom novogodišnjom proslavom, porašće i granica za penzionisanje i to za šest meseci. Taj će se trend zadržati do 2011. godine kada je u planu da muškarci prestanu da rade sa navršenih 65 godina, a žene sa 60 godina i najmanje 15 godina radnog staža.

I potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić takođe smatra da će se urušiti celokupan penzijski sistem ukoliko se nastavi sa ovakvom praksom.

(Večernje novosti)