Валентин Инцко: Савест ми је налагала да наметнем закон о негирању геноцида, како би се решио недостатак правног оквира за проблем говора мржње

Високи представник у Босни и Херцеговини Валентин Инцко саопштио је да је наметнуо закон о забрани негирања геноцида како би се решио недостатак постојећег правног оквира, који не нуди адекватан одговор за проблем говора мржње, саопштено је из Канцеларије Високог представника у БиХ (ОХР).

Тај говор мржње, како се наводи, манифестује се кроз негирање злочина геноцида, злочина против човечности и ратних злочина, па чак и када су за те злочине већ донете правоснажне пресуде домаћих и међународних судова.

„Недостатак признања, одговорности и правне заштите за жртве масовних злочина и систематских злостављања има погубне последице по друштво“, истиче се у саопштењу.

Високи представник у БиХ, наводи се даље, сматра да говор мржње, величање ратних злочинаца и ревизионизам, односно отворено негирање геноцида и ратних злочина, онемогућавају друштвима да се суоче са заједничком прошлошћу, представљају поновно понижавање жртава и њихових најмилијих, а притом продужавају неправду и угрожавају међуетничке односе.

„Све ово изазива фрустрације, друштво чини хронично болесним и онемогућава преко потребно помирење. Наравно, све то спречава изградњу мирне и успешне будућности Босне и Херцеговине“, наводи се у саопштењу.

Инцко је оценио да су грађани БиХ дуго чекали да њихови изабрани представници сами законски уреде ово веома озбиљно питање, али да је свако настојање у том правцу било блокирано.

„Током тог периода ситуација се погоршавала, а сада већ измиче контроли. Поједини политички лидери отворено величају правоснажно осуђене ратне злочинце, уз изношење разних теорија завере, негирају да се геноцид у Сребреници уопште и догодио, а поједини грађани следе њихове сигнале и наратив“, нагласио је Високи представник у БиХ.

Додао је да се „дуго надао да ће људскост и здрав разум превладати“, али да је, уместо тога, десила се „ескалација величања ратних злочинаца и оспоравање правоснажних пресуда Хашког трибунала“.

„Осим што такво понашање представља изругивање владавине права, дубоко сам уверен да је то сејање семена за потенцијалне нове сукобе. Стога сматрам да је сада нужно уредити материју законским решењима“, навео је Инцко.

Он је истакао да наметање овог закона нема везе са колективном кривицом, већ индивидуалном одговорношћу, појашњавајући да унапред жели одбацити евентуалне манипулације како су ове законске измене усмерене против једног, другог или трећег народа.

Инцко је истакао да су Бошњаци, Хрвати и Срби „добри народи“.

„Нема лоших народа. Ово су законске измене за релаксирање и растерећење свих народа и градјана БиХ. Особе осудјене за стравичне злочине не би требало величати, оне не би требале имати јавни простор у славу њихових имена, нити мурале осликане у њихову част, без обзира за кога или против кога су се борили“, казао је он.

Према његовим речима, препознавање кривице појединаца омогућава људима да се ослободе терета прошлости и крену у лепшу будућност.

„Младим људима, родјеним после рата, свакодневно се краде боља будућност науштрб крваве прошлости. Сви постају жртве вербалног рата око интерпретације последњег рата и то мора престати. Важно је разумети да без истине нема правде, а без правде нужно потребног помирења“, истакао је Високи представник у БиХ.

Високи представник, кога 1. августа на тој функцији мења Немац Кристијан Шмит, навео због чега је на крају мандата посегнуо за бонским овлашћењима.

„Савест ми налаже да немам право да окончам мандат док се величају правоснажно осуђени ратни злочинци. Немам право да игноришем пресуде Хашког трибунала, који је успоставио Савет безбедности УН, а задужен сам за цивилну примену мира“, навео је Инцко.

Према његовим речима, од доношења правоснажне пресуде „архитекти зла, (бившем председнику РС) Радовану Караџићу, интензивно радим на пројекту суочавања са ратном прошлошћу да би се, кроз процес суочавања са истином, стигло до тражења и давања опроста“.

Додао је да би по његовом пројекту, Сребреница, која је већ светски препозната по геноциду, требало да буде светски препозната и по опросту.

„Инспирацију за ту идеју сам пронашао у мајци Хатиџи Мехмедовић, која је у сребреничком геноциду изгубила све блиске чланове своје породице, оба сина, супруга, још 34 члана породице, а била је спремна пружити и пружала је руку опроста“, казао је Инцко.

Нажалост, додао је он, када је од Народне скупштине Републике Српске, почетком ове године, тражио да пониште одликовања која су доделили правоснажно осуђеним за ратне злочине, народни посланици су већином гласова то одбили, истовремено потврђујући исправност одлуке која је раније донета.

„Готово све шансе које сам дао домаћим властима да се ограде од ратних злочинаца одбачене су. Стога, као моралну обавезу, према грађанима који су претрпели страхоте рата, као и дуг према младим људима у овој земљи рођеним након рата, одлучио сам да искористим бонска овлашћења и интервенишем у кривично законодавство, што је гаранција да убудуће неће бити могуће некажњено величати ратне злочинце и прекрајати историјске чињенице“, нагласио је Инцко, додавши да БиХ има право на универзалне цивилизацијске вредности.

Високи представник Валентин Инцко у петак је „бонским овлаштењима“ наметнуо закон о забрани негирања и кажњавања геноцида.

(Бета)

Видети још: Непосредно пред истек мандата, Валентин Инцко наметнуо закон којим се у БиХ „забрањује и кажњава негирање геноцида у Сребреници“ 

Независна међународна комисија коју предводи Гидеон Грајф објавила извештај: Није било геноцида у Сребреници