среда, 08. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Уставни суд објавио одлуку о одбацивању иницијативе за оцену уставности проглашења ванредног стања: Ванредна ситуација не гарантује делотворност реаговања државних органа и служби као ванредно стање
Хроника

Уставни суд објавио одлуку о одбацивању иницијативе за оцену уставности проглашења ванредног стања: Ванредна ситуација не гарантује делотворност реаговања државних органа и служби као ванредно стање

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 25. мај 2020.

Уставни суд Србије објавио је одлуку којом је прошле недеље једногласно одбацио као неосноване иницијативе за покретање поступака за оцену уставности и законитости Одлуке о проглашењу ванредног стања, од 15. марта ове године и заузо став да је одлука о увођењу ванредног стања донета у складу са Уставом.

Решење Уставног суда

Уставни суд је, између осталог, оценио да би се заразна болест ковид-19 могла сматрати ''јавном опасношћу која угрожава опстанак државе или грађана'', и истиче да се зато "не може закључити да није био испуњен уставни услов за проглашење ванредног стања".

Суд је указао да се приликом проглашења ванредног стања мора водити рачуна и о другим чиниоцима, који оправдавају такву одлуку, а у конкретном случају то би, како је навео, било стање и капацитети здравственог система, здравствена култура грађана, менталитет, старосна структура нације и друго.  

На критике да је уместо ванредног стања требало увести ванредну ситуацију, Уставни суд одговара да "у уставноправној пракси преовлађује став да је тешко, ако не и немогуће направити јасну разлику између ванредног стања и ванредне ситуације".

"По мишљењу Уставног суда, правни капацитет ванредне ситуације ни приближно не гарантује такву делотворност реаговања државних органа и служби (недовољна ефикасност служби, проблеми у координацији, немогућност темељне здравствене реорганизације итд)", наводи Уставни суд у својој одлуци.

Додаје да су одступање људских права и слобода општа обележја ванредног стања и као таква нису сама по себи доказ да је подела власти нарушена, нити да су контролни механизми правне државе престали да функционишу.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер