Tribina SLS: Savezništvo Rusije i Srbije u prošlosti i sadašnjosti

U Parohijskom domu Vaznesenjske crkve u Beogradu (Admirala Geprata 19) je u četvrtak 20. marta održana tribina pod nazivom „Savezništvo Rusije i Srbije u prošlosti i sadašnjosti“ u organizaciji Srpskog liberalnog saveta, na kojoj su o odnosima dve zemlje govorili istoričar dr Miroslav Svirčević, dipl. pravnik Nikola Milovančev, politikolog dr Sava Živanov, direktor Balkanološkog instituta iz Moskve Oleg Dziza i istoričar i pukovnik u penziji mr Dragan Krsmanović.

U ime organizatora skup je otvorio Milorad Stanojlović, koji je napomenuo da se mnoge stvari koje se tiču rusko-srpskih odnosa i danas u Srbiji pogrešno uče ili pogrešno tumače, što je i bio glavni razlog za održavanje tribine.

- Tako recimo u knjizi američkog obaveštajca Roberta Mekdauela (za koju on nije uspeo da nađe izdavača u SAD), u kojoj je on objavio zvanične obaveštajne dokumente o stanju u Jugoslaviji nakon što je okupirana 1941., mogu se naći neki dokumenti čija se sadržina dosta razlikuje od zvanične priče koja danas važi. Tako se recimo, tu može naći izveštaj Jugoslovenskog ambasadora u Moskvi u kojem on spominje da se u sovjetskoj štampi ne piše ništa protiv Jugoslovenske vojske u otadžbini i Draže Mihailovića čak ni onda kada se protiv njih piše u zapadnoj štampi, zatim, da je jugoslovenska vlada u Londonu održavala kontakte sa Staljinom koji su bili i bolji nego sa britanskom vladom itd. Takvih podataka u ovoj knjizi ima puno, i može se zaključiti da je Staljin jednostavno želeo da ojača front protiv nacista u Jugoslaviji, pa je imao nameru da „zakopa ratne sekire“ između ovdašnjih ideoloških protivnika, a da se o njihovim razlikama govori nakon rata – istakao je Stanojlović, dodavši da je ova tema tek otvorena i da će se puno toga tek saznati.

Miroslav Svirčević je svoje izlaganje posvetio odnosima Rusije i Srbije u toku 19. veka, koji su po njegovim rečima išli krivudavom „cik-cak“ putanjom, ali za koje se može reći da su ipak više išli u korist nego na štetu Srbije.

- Bilo je tu uspona i padova, lutale su i jedna i druga zemlja, s tim što je na kraju ipak preovladalo to savezništvo. Tako je Srbija ipak na početku 20. veka uspela da ostvari svoj nacionalni interes, isto kao što je i Rusija u srpskim nacionalnim interesima prepoznala svoj. Međutim, nakon Prvog svetskog rata situacija se korenito promenila jer je carska Rusija pala i nakon što je oformljena nova država koja nije imala naročite veze sa njom, ali to je već neka druga tema – zaključio je Svirčević.

Nikola Milovančev je iskoristio priliku da ukaže na dugo trajanje srpsko-ruskih odnosa, koji datiraju od početka državne i verske organizacije oba naroda, što znači da traju jedan ceo milenijum.

- Poznato je da je Rastka Nemanjića na monaški život podstakao jedan ruski svetogorski monah koji je došao na dvor Stefana Nemanje, dok su srpski vladari pomagali rusku braću krajem 13. i u toku 14. veka kad je Rusija bila pod mongolskom vlašću – rekao je Milovančev, nakon čega je nabrojao niz susreta i događaja koji su se odvili u toku 17. i 18. veka koji su dodatno učvrstili vezu između Srba i Rusa kao dva bratska naroda.

- Srbi su svoj oslonac u 17. i 18. veku mogli da potraže na Istoku. Osim kratkih razdoblja, naši preci nisu bili uvek dobrodošli na svim stranama sveta. Treba se kloniti nekritičke idealizacije, u politici posebno. Ipak, možemo mirno zaključiti da se geopolitičke konstante ne menjaju ni posle jednog milenijuma. Tim manja je mogućnost da se bilo šta na prostorima Balkana promenilo u protekla dva ili tri veka. Ako to takozvana politička elita u Srbiji uspe da shvati, imamo šansu da opet krenemo uzlaznom linijom. A ako to ne shvate, ili ako su već preduboko ogrezli u destrukciju, onda će se put u sunovarat našeg naroda (koji je obilato potpomognut sa strane) nastaviti ubrzanim tempom – zaključio je Milovančev.

Sava Živanov je, govoreći o odnosima dva naroda u 20. veku, rekao da je na njih bitno uticalo to što su se u tom periodu tri puta menjale države koje su ostvarivale rusko-srpsku saradnju.

- Rusija se na početku 20. veka više puta našla uz Srbiju, bez obzira na poraze i poniženja koje je zbog toga istrpela. To su bile Aneksiozna kriza, kad je Rusija stala uz Srbiju, Balkanski ratovi, kad se Austrija oštro suprotstavila srpskom izlasku na more, a Rusija savetovala Srbiju da učini ustupke i sačeka povoljnija vremena i Julska kriza 1914. godine koja je prerasla u Prvi svetski rat, kada je Rusija opet stala uz Srbiju, iako je Nemačka za taj rat bila dosta spremnija – istakao je Živanov, uz zaključak da su odnosi između dva naroda u toku Drugog svetskog rata ponovo postali bliski, nakon zahlađenja do kojeg je došlo nakon formiranja SSSR-a i stvaranja Kraljevine SHS.

Oleg Dziza je, govoreći o odnosima dve zemlje u proteklih 20 godina i danas, rekao da se Rusija i Srbija ponovo nalaze u situaciji u kojoj im prete isti neprijatelji, te da se samim tim nacionalni interes obe zemlje poklopio.

- Mi, Rusi i Srbi, nismo gotovo nikad bili u mogućnosti da slobodno uređujemo naše odnose, jer se uvek tu mešala i neka treća, četvrta, pa i peta sila, koja je radila protiv vas i protiv nas, i to je naš glavni problem. Ipak, moramo da imamo u vidu da niko neće ostaviti Balkan van intresovanja, jer je to jednostavno područje sukoba velikih sila – rekao je Dziza, podsetivši prisutne da je Rusija, bez obzira na odnose dve zemlje koji su u protekla dva veka često bili zategnuti, ipak na Balkanu izgubila oko milion ljudi koji se tu nisu borili samo za svoje interese.

- Govore da smo izgubili Hladni rat, a ja vam kažem da nismo izgubili jer taj rat nije završen jer se, kao što vidimo, sve vreme produžava, a rušenje SSSR-a i Jugoslavije (šta god vi danas mislili o toj državi) je bilo u interesu naših neprijatelja. To jeste bila izgubljena bitka, ali ne i rat. Situacija je sad slična onoj iz 1942., kada je Sovjetski savez izgubio dosta teritorija, ljudskog potencijala i ostalog, ali ni tada, a ni sada, mi nismo izgubili Moskvu – naglasio je Dziza, dodavši da se odnosi između država nisu promenili previše u zadnjih 200 ili 300 godina, već samo tehnologija.

- Međutim, ruska spoljna politika se sada menja. Počinje konačno da se priča o tome da trebamo da imamo svoju odbranu, normalnu vojsku i svoju industriju (a ne da se samo bavimo prodajom gasa i nafte) i ostalog. Dakle, sadašnja vlast u Rusiji želi da pomogne Srbiji, ali mi tamo još uvek nismo shvatili šta današnja vlast u Srbiji želi. Već se zna za spremnost Rusije da pomogne, da ne nabrajam primere u Železnicima Srbije ili Južni tok, i Srbija to može da iskoristi na neverovatno dobar način. Ovde se spominjala Bugarska u istorijskoj perspektivi, ali ja vam kažem da sad ne bi bilo nikakve šanse da se Srbija i Bugarska isto posmatraju, jer je Bugarska sad član NATO. Ima međutim tu grešaka i sa ruske strane, jer je kod nas česta teza (i to se često čuje) da ne možemo da budemo veći Srbi od Srba. Po meni, ako naši američki partneri mogu da budu veći Albanci od Albanaca, ili veći Avganistanci od Avganistanaca, ne vidim razlog zašto i mi ne bismo učinili više po tom pitanju – istakao je na kraju Dziza, zaključivši da ono što se dešava danas podseća na prethodne periode u istoriji kada su Napoleonova Francuska i Hitlerova Nemačka želele osiguran prostor i na Balkanu kako bi imali stabilan front ka Rusiji u nekom budućem sukobu.

Dragan Krsmanović je na početku svog izlaganja izrazio uverenje da i društvo, kao i priroda, ima neke svoje zakonitosti koje se ne menjaju lako i jednostavno.

- Mi tako možemo da primetimo da je u zadnjih 300 godina Velika Britanija uvek imala neprijateljski stav prema Rusiji. Imala ga je u vreme Krimskog rata, u vreme rata Japana i Rusije, imala ga je u vreme sovjetske i post-sovjetske Rusije, a ima ga i danas. I mogu da vam tvrdim da će imati takav odnos i prema svakoj budućoj Rusiji, nevezano za njeno unutrašnje uređenje i odnose. Isti takav odnos Britanija ima i prema Srbiji. To je konstanta koja je jasno vidljiva u tzv. procesima dugog trajanja, i nju ne može promeniti jedna vlada ili jedan čovek – rekao je Krsmanović, dodavši da je ta matrica dovela do stvaranja predrasude o Srbima kao narodu kojem se ne može verovati.

- Isto tako, mi moramo da koristimo konstantu prijateljstva prema Rusiji, koja se ne može tako lako promeniti. Mi međutim, danas imamo razliku između zvanične i većinske Srbije. Tako recimo u Srbiji danas u naručenim istraživanjima svega 41 posto građana smatra da put u EU nema alternativu, dok kad su poslanici u Skupštini u pitanju ta cifra iznosi 92 procenta. Živimo u jednom šizofrenom svetu gde se naša stvarna Srbija razlikuje od Srbije koja sedi u Parlamentu i odlučuje u vlasti – istakao je Krsmanović, zaključivši da se ni u kojem slučaju ne sme odustati od razvijanja odnosa sa Rusijom, koja je prirodni saveznik Srbije.

Na kraju tribine su spomenuti i ruski dobrovoljci koji su dali svoj život boreći se na strani srpske vojske u zadnjim ratovima u Bosni i Hrvatskoj, dok su se svi učesnici tribine složili sa tim da je nastupio pravi trenutak da se odnosi dva naroda i države dodatno poboljšaju, jer je ponovnim izborom Vladimira Putina za predsednika sama Rusija dobila mogućnost da na drugačiji način vodi svoju spoljnu politiku nego što je to bio slučaj u proteklih dvadeset godina.

(Marko Radovanović - NSPM)