среда, 19. јун 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > РТ: Високе цене енергената гурају Немачку у рецесију. САД преузимају немачке компаније и увлаче ЕУ у трговачки рат са Кином
Хроника

РТ: Високе цене енергената гурају Немачку у рецесију. САД преузимају немачке компаније и увлаче ЕУ у трговачки рат са Кином

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 21. мај 2024.

 Високе цене енергената у Немачкој гурају Европску унију ка рецесији, док САД "краду" немачке компаније и увлаче Европу у трговински рат са Кином, пише "Берлинер цајтунг".

Немачка привреда све више заостаје у међународној економској трци. Економски стручњаци су ове недеље умањили очекивања снизивши прогнозу бруто домаћег производа у 2024. на 0,2 одсто у свом пролећном извештају, иако су прошле године очекивали раст од 0,7 одсто.

Проблеми са којима се суочава немачка привреда се усложњавају. Мартин Ванслебен, генерални директор Немачке привредне и индустријске коморе, каже да компаније нису у проблему само због економских препрека, већ да морају да се суоче са опипљивим структурним изазовима. Нарочите се, сматра, истичу високи трошкове енергије у поређењу са другим земљама и све већи проблеми са радном снагом.

Слаб раст Немачке није се догодио преко ноћи. Према тренутној студији Института за макроекономију и истраживање пословног циклуса (ИМК) и Института за немачку економију у Келну, настао је огроман заостатак улагања у инфраструктуру. 

Економисти рачунају да ће бити потребно десет година док се не обнове дотрајали путеви, пруге, мостови, школе и вртићи. Држава би за ово морала да уложи укупно 600 милијарди евра.

"Занемаривање јавне инфраструктуре у Немачкој одавно је постало оптерећење за продуктивност. Инжењер који је заглављен у саобраћајној гужви на ауто-путу или седи у поквареном возу не може бити продуктиван за то време. Будући раст продуктивности ће бити успорен ако производња буде морала да се привремено заустави због неадекватног проширења мрежне инфраструктуре", каже Себастијан Дулијен, научни директор ИМК-а за "Берлинер цајтунг".

Он подсећа да је раних 2000-их, немачка инфраструктура, која је била добра по међународним стандардима, била је један од фактора који је омогућио добар раст продуктивности у Немачкој.

Дулијен указује да је другачија ситуација на западној страни Атлантика, јер је инфраструктура у САД деценијама била у лошем стању, али да је сада америчка влада покренула свеобухватан програм економских стимулација. Са укупно 3,5 билиона долара, Вашингтон се бори против пропадања инфраструктуре.

"Ова улагања у инфраструктуру би могла допринети да јаз у продуктивности између две земље настави да се повећава – а самим тим и да Европа остане иза САД у смислу економског раста на дужи рок", каже Дулијен.

Макрон: Економија ЕУ се суочава са смртоносном претњом

Француски председник Емануел Макрон упозорио је прошлог месеца да се Европа суочава са "смртоносном" претњом економског пада, растућег неолиберализма и рата на њеној источној граници. Сједињене Државе изгледају живахније у том погледу. Амерички бруто домаћи производ (БДП) порастао је 8,7 одсто изнад нивоа пре пандемије у првом кварталу 2024. Ово је више него двоструко већи раст БДП-а у односу на 3,4 одсто у еврозони.

Комбинација високих трошкова енергије, сада знатно виших од оних у Сједињеним Државама, и атрактивних субвенција које Вашингтон нуди за пројекте зелене енергије и полупроводника изграђене у земљи, маме многе европске компаније да преместе своје пословање у Сједињене Државе.

"Све више компанија сада улаже у иностранство, јер је Немачка прескупа и компликована за њих. Чињеница да те компаније одлазе је алармантан сигнал", сматра Дулијен.

Немачке компаније су прошле године најавиле рекордне директне инвестиције у САД. "Фајненшел тајмс" пише да су немачке компаније прошле године уложиле у 185 инвестиционих пројеката укупне вредности 15,7 милијарди долара. Годину раније, укупна вредност је била 8,2 милијарде долара.

САД "отимају" немачке компаније

Бајденова администрација је увела Закон о смањењу инфлације и Закон о чиповима који обезбеђују субвенције, повлашћене зајмове и пореске олакшице за стране компаније када се оснивају у САД.

Разлике постају јасне када погледате највеће компаније. Како преноси "Фајненшел тајмс", позивајући се на студију "Мекинзија", европске компаније са годишњом продајом већом од милијарду долара свака су уложиле укупно 400 милијарди долара мање у 2022. него њихове америчке колеге. "Фолксваген" је био једина компанија из ЕУ у 10 најбољих у свету за улагање у истраживање и развој 2023. Ово произилази из актуелног извештаја Европске комисије. Шест од ових 10 најбољих имало је седиште у Сједињеним Државама.

Према "Мекинзију", јаз у инвестицијама у ИТ сектору је посебно очигледан. Потрошња на истраживање и развој такозваних "седам величанствених" – "Алфабет", "Амазон", "Епл", "Мета", "Мајкрософт", "Енвидиа" и "Тесла" износила је више од 200 милијарди долара прошле године. Ово одговара око половини укупних европских расхода, приватних и јавних. Дешава се огромна технолошка промена, где корак по корак више није довољан приступ.

САД шире трговински рат са Кином – да ли Немачка мора да трпи?

САД би такође могле да повећају своје економско вођство увлачењем Европљана у економски рат са Кином. Раније ове недеље, Бајден је најавио нагло повећање увозних царина на разне кинеске производе.

Најављене тарифе ће утицати на кинеску увозну робу вредну око 18 милијарди долара, укључујући електричне аутомобиле, полупроводнике, минерале и медицинске уређаје.

Царинска стопа на кинеске електричне аутомобиле драматично ће порасти са 25 на 100 одсто. Многе тарифе датирају из времена председника Доналда Трампа, Бајден их је задржао и сада су поново повећане.

Бајденов потез ће вероватно повећати притисак на ЕУ да такође запечати своје "зелене" технологије од кинеске конкуренције. Комисија ЕУ већ испитује ефекте кинеских субвенција на произвођаче електричних аутомобила. Резултат би могле бити европске казнене тарифе.

(РТ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер