Транспарентност Србија: Кључ борбе против корупције у политичкој сфери

Представник организације Транспарентност Србија Немања Ненадић изјавио је данас да кључ борбе против корупције лежи у политичкој сфери и да дугорочна и одржива борба против корупције зависи од "чисте ситуације у финансирању политичких партија".

- Закон о финансирању политичких активности из 2011. и његова примена били су на тесту прошле године током изборне кампање. Ми ни дан данас немамо потпуну слику о томе шта је од прихода и расхода пријављено, а шта су странке прећутале - рекао је Ненадић на округлом солу о проблемима у примени Закона о финансирању политичких активности у Новом Саду.

Он је рекао да је било много поблема у спровођењу овог закона, да неке странке, углавном на локалном и покрајинском нивоу за изборе по већинском изборном принципу, нису ни поднеле извештаје о финансирању кампање.

Ненадић је казао да су забележени и случајеви где нису били пријављени трошкови јавних догађаја, превоза учесника митинга и оглашавања. Један од већих проблема је питање на који начин ће бити решени трошкови који нису подмирени током кампање, као што су кредити за финансирање и трошкови који су направљени, а нису плаћени.

Ненадић је рекао да ово није једини закон који регулише област финансирања, јер је ту и Опште обавезујуће упутство за емитере, Радиодифузне агенције и Кривични законик.

- И поред тога, ми данас имамо само две кривичне пријаве. Немогуће је да су то једина два случаја злоупптребе у целој земљи и на јавним тужиоцима је велики задатак да позову све оне који имају сазнања да их поделе, како би истраге биле спроведене до краја. Потребна је већа активност истражних органа - додао је Ненадић.

Према његовим речима, Транспарентност Србија дала је препоруке за побољшање закона, који је и предвиђен за промену према Стратегији за борбу против корупције усвојеној 1. јула.

Ненадић је додао да нема смисла почињати реформе док Агенција за борбу против корупције не заврши контролу. Представница Агенције за борбу против корупције Маја Срећковић рекла је да је Агенцији требало да буде достављено 1.656 извештаја о финансирању странака на претходним изборима, а да је стигло 1.076.

- Никада није поднето 580 извештаја, а Агенција је на основу тога до данас поднела 215 захтева за покретање прекршајног поступка -, рекла је Маја Срећковић.

Коментаришући Закон о финансирању политичких активности у контексту претприступних преговора са ЕУ, Ненадић је рекао да је Унија инсистирала на решавању проблема корупције и да ће то бити прва поглавља отворена у преговорима.

- Та поглавља ће бити отворена на самом почетку преговора, што је предност, јер ћемо имати више времена да квалитетније спроведемо реформе и проверимо ефекте тих реформи. Преговори ће бити корисни за поправљање система за борбу против корупције - рекао је Ненадић.

"Споран Закон о прекршајима"

Транспарентност Србија оценила да Предлог закона о прекршајима, који је пред посланицима, садржи корисна решења али и одредбе које би могле да створе проблеме.

Предлогом закона о прекршајима, прописана је искључива надлежност прекршајног суда за водјење прекршајног поступка, а према Закону о јавним набавкама, надлежна је Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки.

Транспарентност Србија оцењује да би дошло до правне конфузије уколико би упоредо на снази била решења из оба прописа.

Транспарентност Србија наводи да је споран и члан закона везан за застаревања прекршајног гоњења.

Наиме, предвиђено је да је општи рок застарелости две године, уз могућност да се дужи рок пропише за прекршаје из области царинског, спољнотрговинског, девизног пословања, јавних прихода и финансија, промета роба и услуга, животне средине, спречавања корупције и ваздушног саобраћаја.

За неке од области значајне за сузбијање корупције дужи рок је већ прописан Законом о јавним набавкама и Законом о финансирању политичких активности, док су рокови застаревања и даље непромењени у Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закону о Агенцији за борбу против корупције.

Изузеци прописани Предлогом закона о прекршајима допуштају да се дужи рок пропише и Законом о Агенцији за борбу против корупције, као и Законом о буџетском систему и Законом о јавним набавкама.

Међутим, како се наводи, изузеци се не односе на области "финансирања политичких активности" или "приступа информацијама од јавног значаја", те да би ту одредбу требало допунити.

Транспарентност Србија је упутила допис свим посланичким групама у парламенту, у којима их је позвала да амандманима допуне два поменута члана закона и на тај начин дају додатни допринос стварању системских услова за сузбијање корупције.

(Бета)