Švajcarski mediji: Zemlje Zapadnog Balkana još dugo van EU?

Posle prijema Hrvatske u EU, ostale zemlje Zapadnog Balkana moraće da se strpe, što bi moglo da uspori njihovu transformaciju pre nego što je valjano i počela, ocenjuje danas švajcarski dnevnik "Noje ciriher cajtung".

"Srbija, kao najveća nacionalna ekonomija u regionu, još muku muči sa bruto nacionalnim proizvodom, koji je niži nego pre raspada Jugoslavije", podseća list.

Evropska banka za obnovu i razvoj nedavno je prognozirala da će u narednih 20 godina, ukoliko se okolnosti ne promene, od bivših evropskih komunističkih zemalja jedino srednjeevropske i baltičke države dostići 60 odsto prosečnog prihoda po glavi stanovnika koji je EU imala 2004. godine, pre širenja na istok.

Za zemlje Zapadnog Balkana taj cilj će - osim ako se ne desi čudo - ostati nedostižan još neodređeno dugo, ocenjuje "Noje ciriher cajtung".

List opisuje Zapadni Balkan kao region koji karakterišu neprestani nemiri i čije se stanovništvo nada da će u okrilju EU naći stabilnost i blagostanje. Međutim, ta perspektiva je, kako piše ciriški list, veoma neizvesna.

Dnevnik podseća da je zemljama Zapadnog Balkana na samitu EU u Solunu 2003. obećana evropska perspektiva, ali to obećanje danas liči na prazne priče.

Svaki evropski političar oseća se obaveznim da ponovi tu rečenicu tokom posete zapadnom Balkanu, ali vera u iskrenost takvih izjava polako se gubi, navodi "Noje ciriher cajtung".

List piše i da je Hrvatska u julu prošle godine s više nezadovoljstva nego oduševljenja primljena u EU, u kojoj je još tad prevladavala prećutna saglasnost da neko vreme treba pauzirati s proširenjem.

Taj stav, prema navodima dnevnika, neće mnogo promeniti ni početak pregovora o članstvu sa Srbijom.

"Takvo uskraćivanje ljubavi na Balkanu ne prolazi nezapaženo", piše list i dodaje da je uticaj EU u regionu i dalje veoma veliki, a da je priključivanje Uniji jedan od retkih ciljeva oko koga su složne skoro sve političke snage.

Istina je, međutim, da su za osiromašeni Balkan postavljeni mnogo strožiji kriterijumi nego što su bili 2004. godine za zemlje istočne i srednje Evrope, napominje ciriški dnevnik.

(Tanjug)