Стивен Вордсворт: Резолуција може да заглави Србију у даљим европским интеграцијама

Србија може да се „заглави" у даљим европским интеграцијама уколико не одустане од свог предлога резолуције коју је поднела Генералној скупштини.

Ово за Пресс каже британски амбасадор Стивен Вордсворт сумирајући посету шефа британске дипломатије Вилијема Хејга који је пре два дана затражио да Србија повуче своју резолуцију у УН.

- Надамо да ће се српски званичници узети у обзир то што је господин Хејг прекјуче рекао, као и то шта су рекли други званичници, попут немачког министра Гвида Вестервелеа, и да ће поново размотрити могућности. Тиме би отворили пут за формирање става који би био усаглашен са ЕУ, са организацијом којој Србија жели да се прикључи. У супротном, као што је и господин Хејг нагласио, постојао би ризик да се Србија „заглави" и остане заробљена у међупростору између прошлости и будућности.

Да ли порука министра Хејга да Србија треба да повуче резолуцију значи да Британија није за измену постојећег текста како у интересу ЕУ, тако и Србије?

- Постојећи текст садржи за нас доста проблематичних делова, што смо и објаснили српској страни. Верујемо да постоји већа вероватноћа да се усагласимо око новог текста резолуције уколико изнова сагледамо око чега се слажемо и кренемо одатле.

Шта највише смета Британији у предлогу резолуције о Косову?

- Српски нацрт текста састављен је на начин којим се ствара утисак да је питање „статуса" Косова и даље неразрешено и да постоји још простора за даље „преговоре о статусу". Али то је илузија. Већина европских држава, више од 80 одсто држава чланица ЕУ, више од 70 одсто чланица Савета Европе, више од 60 одсто држава чланица ОЕБС укључујући већину суседа Косова признала је републику Косово као независну државу. Косово је под тим именом постало пуноправни члан ММФ и Светске банке. Статус Косова је утврђен. Претварање да је то и даље „отворено питање" само би и даље збуњивало људе.

Да ли Британија подржава преговоре Београда и Приштине и да ли сматра да сецеција није начин на који у свету треба решавати територијална питања?

- Постоји велики број области о којима Београд и Приштина треба да разговарају у интересу свих људи који живе на Косову. Што се тиче сецесије, државе настају на много различитих начина. На пример, Бангладеш се одвојио од Пакистана револтиран пакистанском владом у Исламабаду 1971. То није постало „преседан", поредак у свету није се распао. И МСП је био довољно јасан да проглашењем независности Косова није прекршено међународно право.

Како коментаришете то што нико од званичника ЕУ и чланова ЕК није јавно изразио неслагање са предлогом српске резолуције?

- Колико сам упућен, Србија није тражила коментаре од званичника из Брисела о целом тексту пре него што га је поднела Њујорку. Многи званичници из Брисела сада су добро упознати са потешкоћама које је овај нацрт текста створио.

Српска страна тврди да се пре подношења резолуције консултовала са званичницима ЕУ и да није било примедаба. Да ли и ви имате такве информације?

- То је питање за представнике Србије, не за мене.

Да ли је тачно да је Британија заједно са Албанијом планирала да поднесе свој предлог резолуције о Косову и да је због тога Србија пожурила са подношењем свог предлога да би то прва урадила?

- Не. Никада није постојао нити постоји било какав „албански нацрт". Српска страна је копију резолуције намењену Генералној скупштини УН предала представницима „земаља квинте" у Београду у касним сатима 27. јула и затражила коментаре из наших главних градова. Није било помена било каквог „албанског нацрта". Кроз свега неколико сати, без икаквих даљих консултација с нама или чекања било каквог одговора, Србија је поднела свој нацрт текста у Њујорку, тврдећи да је чула да постоји „албански нацрт". Такав нацрт никада није постојао. Цео овај проблем је лако могао бити избегнут.