Stiven Vordsvort: Rezolucija može da zaglavi Srbiju u daljim evropskim integracijama

Srbija može da se „zaglavi" u daljim evropskim integracijama ukoliko ne odustane od svog predloga rezolucije koju je podnela Generalnoj skupštini.

Ovo za Press kaže britanski ambasador Stiven Vordsvort sumirajući posetu šefa britanske diplomatije Vilijema Hejga koji je pre dva dana zatražio da Srbija povuče svoju rezoluciju u UN.

- Nadamo da će se srpski zvaničnici uzeti u obzir to što je gospodin Hejg prekjuče rekao, kao i to šta su rekli drugi zvaničnici, poput nemačkog ministra Gvida Vestervelea, i da će ponovo razmotriti mogućnosti. Time bi otvorili put za formiranje stava koji bi bio usaglašen sa EU, sa organizacijom kojoj Srbija želi da se priključi. U suprotnom, kao što je i gospodin Hejg naglasio, postojao bi rizik da se Srbija „zaglavi" i ostane zarobljena u međuprostoru između prošlosti i budućnosti.

Da li poruka ministra Hejga da Srbija treba da povuče rezoluciju znači da Britanija nije za izmenu postojećeg teksta kako u interesu EU, tako i Srbije?

- Postojeći tekst sadrži za nas dosta problematičnih delova, što smo i objasnili srpskoj strani. Verujemo da postoji veća verovatnoća da se usaglasimo oko novog teksta rezolucije ukoliko iznova sagledamo oko čega se slažemo i krenemo odatle.

Šta najviše smeta Britaniji u predlogu rezolucije o Kosovu?

- Srpski nacrt teksta sastavljen je na način kojim se stvara utisak da je pitanje „statusa" Kosova i dalje nerazrešeno i da postoji još prostora za dalje „pregovore o statusu". Ali to je iluzija. Većina evropskih država, više od 80 odsto država članica EU, više od 70 odsto članica Saveta Evrope, više od 60 odsto država članica OEBS uključujući većinu suseda Kosova priznala je republiku Kosovo kao nezavisnu državu. Kosovo je pod tim imenom postalo punopravni član MMF i Svetske banke. Status Kosova je utvrđen. Pretvaranje da je to i dalje „otvoreno pitanje" samo bi i dalje zbunjivalo ljude.

Da li Britanija podržava pregovore Beograda i Prištine i da li smatra da sececija nije način na koji u svetu treba rešavati teritorijalna pitanja?

- Postoji veliki broj oblasti o kojima Beograd i Priština treba da razgovaraju u interesu svih ljudi koji žive na Kosovu. Što se tiče secesije, države nastaju na mnogo različitih načina. Na primer, Bangladeš se odvojio od Pakistana revoltiran pakistanskom vladom u Islamabadu 1971. To nije postalo „presedan", poredak u svetu nije se raspao. I MSP je bio dovoljno jasan da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.

Kako komentarišete to što niko od zvaničnika EU i članova EK nije javno izrazio neslaganje sa predlogom srpske rezolucije?

- Koliko sam upućen, Srbija nije tražila komentare od zvaničnika iz Brisela o celom tekstu pre nego što ga je podnela Njujorku. Mnogi zvaničnici iz Brisela sada su dobro upoznati sa poteškoćama koje je ovaj nacrt teksta stvorio.

Srpska strana tvrdi da se pre podnošenja rezolucije konsultovala sa zvaničnicima EU i da nije bilo primedaba. Da li i vi imate takve informacije?

- To je pitanje za predstavnike Srbije, ne za mene.

Da li je tačno da je Britanija zajedno sa Albanijom planirala da podnese svoj predlog rezolucije o Kosovu i da je zbog toga Srbija požurila sa podnošenjem svog predloga da bi to prva uradila?

- Ne. Nikada nije postojao niti postoji bilo kakav „albanski nacrt". Srpska strana je kopiju rezolucije namenjenu Generalnoj skupštini UN predala predstavnicima „zemalja kvinte" u Beogradu u kasnim satima 27. jula i zatražila komentare iz naših glavnih gradova. Nije bilo pomena bilo kakvog „albanskog nacrta". Kroz svega nekoliko sati, bez ikakvih daljih konsultacija s nama ili čekanja bilo kakvog odgovora, Srbija je podnela svoj nacrt teksta u Njujorku, tvrdeći da je čula da postoji „albanski nacrt". Takav nacrt nikada nije postojao. Ceo ovaj problem je lako mogao biti izbegnut.