Станислава Пак Станковић: Не знам због чега се председница Хрватске виђа са премијером уместо са председником Србије, о њиховом сусрету сам сазнала из медија

 Београд - Председник Србије није укључен у узајамне посете врха држава Хрватске и Србије, а одговор на питање зашто не би требало тражити у кабинету Томислава Николића, већ кабинетима премијера Србије Александра Вучића и председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић, одговорила је за Данас Станислава Пак Станковић, саветница за медије председника Србије, на питање због чега се председница Хрватске није срела са председником Србије током јучерашње узајамне посете премијера Вучића Хрватској и Грабар Китаровић Србији.

- Не знам због чега се председница Хрватске виђа са премијером уместо са председником Србије. О њиховој посети сазнала сам у медијима - рекла је Данасу Станислава Пак током протеклог викенда. На питање да ли се ради на уговарању прве билатералне посете Томислава Николића Загребу, односно да ли је истинит утисак да се та посета избегава, саветница председника Србије је рекла да "Томислав Николић не избегава сусрет".

Сусрет Грабар Китаровић и Вучића планиран је у претходна два месеца у строгој тајности. Како је Данас већ известио, иницијални договор направљен је током сусрета у Мостару, у априлу месецу. Мандатар за састав нове Владе Србије и председница Хрватске сусрели су се најпре јуче на мосту на Дунаву, у међуграничној зони код Ердута, на граничном прелазу Богојево - Ердут.

Вучић и Грабар Китаровић потом су посетили родну кућу српског научника Милутина Миланковића у Даљу у Хрватској, где су свечано открили његову бисту и разговарали са представницима српске националне мањине у тој земљи. У Даљу, иначе, живе Срби, Хрвати и Мађари, а Срби су већински народ. Председница Хрватске је по доласку у Даљ пре сусрета са Вучићем положила венац и запалила свећу код Споменика палим хрватским бранитељима испред зграде Полицијске станице у овом месту.

У Миланковићевој кући сачекао их је представник Срба у Хрватској, посланик у Сабору Милорад Пуповац, а сусрету је присуствовао и министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

Председник Владе Александар Вучић и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић посетили су потом Доњи Таванкут, место код Суботице, у којем већинско становништво чине Хрвати и Буњевци. Они су у просторијама хрватског културно-просветног друштва "Матија Губец" одржали састанак са представницима хрватске националне мањине у Србији, а затим наставили у Суботицу, где су потписали Декларацију о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске.

Пуповац: Праве сарадње нема годинама

Од 2011. нема праве сурадње између Хрватске и Србије, а предсједница и премијер одлучили су с тиме прекинути. Јако је важно да се ти односи, који су захлађени и неријетко под тензијама, промијене, а онда се може радити и о отвореним питањима. Предсједница је рекла да је спремна неке ствари покренути, а нама су битне. Ријеч је о сурадњи око ратних злочина, регионалног развоја, прекограничне сурадње и регистрације школа, поручио је Милорад Пуповац додавши и да је задовољан што ће "представници Хрвата у Србији имати прилику разговарати о својем положају".

Шта пише у Декларацији

У Декларацији о унапређењу односа и решавању отворених питања се наводи да је договорено да се, у циљу унапређења билатералних односа, регионалне сарадње и стабилности као и решавања отворених питања између две државе, активно покрену или убрзају следећи процеси. Ти процеси су: унапређење билатералне заштите мањина - српске у Хрватској и хрватске у Србији на основу Споразума између Србије и Црне Горе и Хрватске потписаног 15. новембра 2004. у Београду, као и Оквирне конвенције за заштиту националних мањина, усвојене од стране Савета Европе 10. новембра 1994.

Друга тачка, како преноси Н1, наводи да одмах треба приступити преговорима државних комисија о одређивању граничне линије између Србије и Хрватске, на основу међународног права. "Две државе немају никаквих територијалних захтева, а у случају да билатерални преговори у разумном времену не успеју, обе државе су спремне да свој територијални спор изнесу пред међународне правосудне институције".

Трећа тачка је сагласност да су и Србија и Хрватска спремне да убрзају примену Споразума о питањима сукцесије, потписаног 29. јуна 2001. у Бечу а четврта сагласност да је потрага за несталим лицима приоритетно хуманитарно питање и да ће уложити искрене и максималне напоре у тражењу несталих.

У наставку се наводи да су обе државе свесне нових изазова пред Европом и светом, посебно међународног тероризма и светске мигрантске и избегличке кризе као и да су спремне да активно и координирано делују у борби против тероризма и избегличке кризе.

(Данас)