Stanislava Pak Stanković: Ne znam zbog čega se predsednica Hrvatske viđa sa premijerom umesto sa predsednikom Srbije, o njihovom susretu sam saznala iz medija

 Beograd - Predsednik Srbije nije uključen u uzajamne posete vrha država Hrvatske i Srbije, a odgovor na pitanje zašto ne bi trebalo tražiti u kabinetu Tomislava Nikolića, već kabinetima premijera Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović, odgovorila je za Danas Stanislava Pak Stanković, savetnica za medije predsednika Srbije, na pitanje zbog čega se predsednica Hrvatske nije srela sa predsednikom Srbije tokom jučerašnje uzajamne posete premijera Vučića Hrvatskoj i Grabar Kitarović Srbiji.

- Ne znam zbog čega se predsednica Hrvatske viđa sa premijerom umesto sa predsednikom Srbije. O njihovoj poseti saznala sam u medijima - rekla je Danasu Stanislava Pak tokom proteklog vikenda. Na pitanje da li se radi na ugovaranju prve bilateralne posete Tomislava Nikolića Zagrebu, odnosno da li je istinit utisak da se ta poseta izbegava, savetnica predsednika Srbije je rekla da "Tomislav Nikolić ne izbegava susret".

Susret Grabar Kitarović i Vučića planiran je u prethodna dva meseca u strogoj tajnosti. Kako je Danas već izvestio, inicijalni dogovor napravljen je tokom susreta u Mostaru, u aprilu mesecu. Mandatar za sastav nove Vlade Srbije i predsednica Hrvatske susreli su se najpre juče na mostu na Dunavu, u međugraničnoj zoni kod Erduta, na graničnom prelazu Bogojevo - Erdut.

Vučić i Grabar Kitarović potom su posetili rodnu kuću srpskog naučnika Milutina Milankovića u Dalju u Hrvatskoj, gde su svečano otkrili njegovu bistu i razgovarali sa predstavnicima srpske nacionalne manjine u toj zemlji. U Dalju, inače, žive Srbi, Hrvati i Mađari, a Srbi su većinski narod. Predsednica Hrvatske je po dolasku u Dalj pre susreta sa Vučićem položila venac i zapalila sveću kod Spomenika palim hrvatskim braniteljima ispred zgrade Policijske stanice u ovom mestu.

U Milankovićevoj kući sačekao ih je predstavnik Srba u Hrvatskoj, poslanik u Saboru Milorad Pupovac, a susretu je prisustvovao i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović posetili su potom Donji Tavankut, mesto kod Subotice, u kojem većinsko stanovništvo čine Hrvati i Bunjevci. Oni su u prostorijama hrvatskog kulturno-prosvetnog društva "Matija Gubec" održali sastanak sa predstavnicima hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, a zatim nastavili u Suboticu, gde su potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske.

Pupovac: Prave saradnje nema godinama

Od 2011. nema prave suradnje između Hrvatske i Srbije, a predsjednica i premijer odlučili su s time prekinuti. Jako je važno da se ti odnosi, koji su zahlađeni i nerijetko pod tenzijama, promijene, a onda se može raditi i o otvorenim pitanjima. Predsjednica je rekla da je spremna neke stvari pokrenuti, a nama su bitne. Riječ je o suradnji oko ratnih zločina, regionalnog razvoja, prekogranične suradnje i registracije škola, poručio je Milorad Pupovac dodavši i da je zadovoljan što će "predstavnici Hrvata u Srbiji imati priliku razgovarati o svojem položaju".

Šta piše u Deklaraciji

U Deklaraciji o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja se navodi da je dogovoreno da se, u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, regionalne saradnje i stabilnosti kao i rešavanja otvorenih pitanja između dve države, aktivno pokrenu ili ubrzaju sledeći procesi. Ti procesi su: unapređenje bilateralne zaštite manjina - srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, usvojene od strane Saveta Evrope 10. novembra 1994.

Druga tačka, kako prenosi N1, navodi da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava. "Dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, a u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, obe države su spremne da svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije".

Treća tačka je saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne da ubrzaju primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču a četvrta saglasnost da je potraga za nestalim licima prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.

U nastavku se navodi da su obe države svesne novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize kao i da su spremne da aktivno i koordinirano deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.

(Danas)