SPC i njeni vernici danas slave veliki pravoslavni praznik Krstovdan, dan kada je pronađen časni krst

Krstovdan je veliki pravoslavni praznik koji obeležavaju Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici.

Reč je o danu kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i vraćen iz Persije u Jerusalim.

Ovaj praznik se još zove i Vozdviženje Časnog krsta. Obeležava se dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.

Kao i na januarski Krstovdan, i za ovaj jesenji važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je jedenje životinjskih produkta strogo zabranjeno. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno.

Strogi post na hlebu i vodi na Krstovdan je određen zbog saosaćenja sa vojnicima koji su u ime Konstantina poginuli u borbi za slobodu, a grožđe je podsećanje na tešku ali slatku pobedu.

Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu. Takođe, postoje i običaji da se na ovaj dan bere i posvećuje bosiljak.

Jedno od najvažnijih verovanja za ovaj praznik vezano je za predskazanje i vremena: - Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

(Agencije)