Бета: Популарност САД у свету опада, перцепција Русије и Кине све позитивнија

Популарност САД у свету је опала за последњих годину дана, највише у муслиманским земљама, док је перцепција Русије и Кине постала позитивнија, посебно на глобалном југу, према резултатима Индекса перцепције демократије, који је објављен.

Истраживање којим су обухваћене 53 земље показује да у готово свим земаља људи имају позитивну слику о Европској унији, Уједињеним нацијама и САД, а негативну о Русији.

Када је у питању Кина, свет је подељен. Док западне демократије, посебно САД, европске земље, Аустралија, Јапан и Јужна Кореја имају негативне ставове према Кини, остатак света има позитивно мишљење.

„Ставови према Русији и Кини откривају оштру поделу у мишљењу између негативних перцепција на глобалном северу и позитивних перцепција на глобалном југу. Од 2022. до 2024. перцепције и Русије и Кине су постале све позитивније, посебно на глобалном југу, што додатно дели глобално јавно мњење“, наводи се у истраживању.

Са друге стране, репутација САД је нарушена од пролећа 2023. до пролећа ове године.

Пад позитивних ставова према САД је посебно изражен у земљама с већински муслиманским становништвом у којима је спроведено истраживање (Индонезија, Малезија, Турска, Мароко, Египат и Алжир), али и у многим европским државама (Швајцарска, Ирска, Украјина и Немачка).

Већина земаља широм света ипак и даље сматра да САД имају позитиван утицај на глобалну демократију, посебно у Латинској Америци, Азији и неколико истичноевропских земаља као што су Пољска и Украјина.

„Међутим, утицај САД на глобалну демократију критичније се види у западноевропским земљама, где су ставови помешани или чак помало негативни“, наводи се у истраживању и додаје да је током протекле четири године перцепција глобалног утицаја САД постала позитивнија, достижући врхунац 2022. или 2023, после чега је нагло опала ове године.

Упитани да ли њихова земља треба да прекине економске односе с Русијом због њене инвазије на Украјину и с Кином у случају да нападне Тајван, ставови су се током протекле две године више променили у правцу задржавања, а не прекидања веза и с Русијом и с Кином у већини земаља широм света, посебно на глобалном југу и у земљама са муслиманском већином.

Подршка прекидању економских веза с Русијом је и даље велика у Европи и САД, док је већина људи у остатку света више за одржавање односа.

Иста подела између Запада и остатка света постоји и када је у питању прекид економских односа с Кином ако би покренула инвазију на Тајван.

У погледу подршке Украјини, трећина светске популације сматра да је „премало“ учињено да се помогне тој земљи, готово половина (46 одсто) верује да је помоћ била „у правој мери“, док је 19 одсто рекло да је урађено „превише“.

Ипак, све је мање оних који кажу да је помоћ премала, а расте број људи који сматрају да је превелика, а тај „замор од помоћи“ је посебно раширен у Немачкој.

Истраживање је показало и да је поверење у демократију остало на високом нивоу, са 85 одсто испитаника који су рекли да је важно да њихова земља буде демократска.

Међутим, само је 58 одсто њих рекло да је задовољно стањем демократије у својој земљи, а половина испитаника, и у демократским и недемократским земљама, осећа да њихове владе раде само у интересу мале групе људи.

Највећа претња демократији је за већину испитаника (68 одсто) економска неједаност, већ трећу годину за редом, затим корупција (67 одсто) и утицај глобалних корпорација (60 одсто).

По питању утицаја друштвених мрежа на демократију свет је подељен. У Европи и Северној Америци већина људи мисли да имају негативан или помешан утицај, док у другим земљама имају позитивније ставове.

Рат и насилни конфликти се све више виде као најважнији глобални изазови, а иза њих су сиромаштво и глад и климатске промене. Прошле године је дошло до пораста удела људи који кажу да су миграције и тероризам међу највећим светским изазовима, посебно међу Европљанима.

Европљани и Американци сматрају да приоритет њихових влада треба да буде побољшање здравствене заштите, борба против климатских промена и смањење имиграције, док су за становнике Азије и Латинске Америке најважнији борба против корупције и економски раст.

Све више Европљана сматра да приоритет њихових влада треба да буде смањење имиграције и ове године је то питање за већину Европљана први пут постало важније од климатских промена.

Истраживање је спроведено од фебруара до априла, у 53 земље у којима живи 75 одсто светског становништва, а анкетирано је готово 63.000 људи.

(Бета)