СПЦ и њени верници данас славе велики православни празник Крстовдан, дан када је пронађен часни крст

Крстовдан је велики православни празник који обележавају Српска православна црква и њени верници.

Реч је о дану када је пронађен и ископан Часни крст на Голготи и враћен из Персије у Јерусалим.

Овај празник се још зове и Воздвижење Часног крста. Обележава се два пута у току године, 18. јануара и 27. септембра.

Као и на јануарски Крстовдан, и за овај јесењи важи правило строгог поста, само на хлебу и води, док је једење животињских продукта строго забрањено. Занимљиво је да је на Крстовдан дозвољено једење грожђа, док је друго воће такође забрањено.

Строги пост на хлебу и води на Крстовдан је одређен због саосаћења са војницима који су у име Константина погинули у борби за слободу, а грожђе је подсећање на тешку али слатку победу.

На Крстовдан је добро да послодавци исплате своје раднике. Овај обичај настао је у стара времена јер су се на данашњи дан исплаћивали радници који су чували поља од Ђурђевдана (6. маја) до Крстовдана (27. септембра).

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму. Такође, постоје и обичаји да се на овај дан бере и посвећује босиљак.

Једно од најважнијих веровања за овај празник везано је за предсказање и времена: - Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна.

(Агенције)