среда, 27. мај 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Соња Лихт: Србија чека кандидатуру у тренутку кад се одлучује да ли ће преживети еврозона
Хроника

Соња Лихт: Србија чека кандидатуру у тренутку кад се одлучује да ли ће преживети еврозона

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 08. децембар 2011.

 

БЕОГРАД - Председница спољнополитичког савета Министарства спољних послова Соња Лихт изјавила је данас да је у овим временима изузетно тешко обликовати спољну политику, а да она у потпуности не буде под утицајем ширих друштвених и политичких кретања, нарочито ако постоји уверење да је будућност Србије у Европској унији.

"Свет, а нарочито Европа, налазе се пред изузетно тешким одлукама, а нама је, као шампиону у кашњењу, требало да се деси да се одлука о статутусу кандидата доноси сутра, у тренутку када се одлучује и да ли ће преживети еврозона", рекла је Лихт на промоцији књиге "Јавне политике Србије".

Према њеним речима, спољна политика се обиликује ван одређеног локалног контекста и то ће бити све више како се буде интензивирала глобализација, јер спољна политика више не може да буде под утицајем унутрашње.

Лихт је, међутим, нагласила да, када је реч о спољној политици, брине не само њена реактивност, већ и проактивност и као пример навела различит став шефа дипломатије Вука Јеремића и председника Републике Бориса Тадића о прошлогодишњем присуству представника Србије на церемонији доделе Нобелове награде за мир.

Она је указала и да су Европи неке теме изузетно важне, као што су климатске промене, енергетска безбедност, борба против организованог криминала и корупције, о чему се расправља на скоро сваком самиту ЕУ, док то није случај у Србији.

Према неким предвиђањима, додала је, до 2050. године једна петина финансијског капитала света биће у рукама мафије.

"О томе се у Србији мање размишља, јер смо провинцијални. Да смо много активнији у дебати о енергетици, судбини вода, енергетској ефинасности, да себе наметнемо као озбиљног играча у борби против организованог криминала и корупције у региону, сутрашњи дан би дочекивали са много мање зебње", сматра Лихт.

Директор Центра за регионализам Александар Попов сматра да је регионална сарадња изузетно важна, нарочито за земље потписнице Дејтонског споразума.

Он је додао да је на нову регионалну политику Србије указао председник Тадић састанцима у Опатији, са хрватским колегом Ивом Јосиповићем, посетама Вуковару и Сребреници, али да и даље остаје утисак да "Србија има две спољне политике".

"Утисак је да једну води Јеремић, а другу Тадић и не зна се која је права. Стиче се и утисак да шеф државе не контролише свог министра спољних послова", рекао је Попов.

Према његовој оцени, суочавање са прошлошћу је за земље региона изузетно важно и она држава, која на то не буде спремна, нема добру будућност.

"Србија се налази у драматичном тренутку и ту је неизбежно поменути Косово. Уместо да смо припремили терен за ситуацију која се могла очекивати, сада смо у цајтноту и питање је да ли ћемо добити кандидатуру, јер барикаде не могу да се уконе на брзину и није постигнут договор о регионалном представљању Приштине", рекао је Попов.

Са ставовима својих саговорника сложио се и асистент Факултета политичких наука Владимир Павићевић који је, поред осталог, рекао да у Србији постоје они актери у друштву који сматрају да право мора да се поштује.

(Танјуг)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер