Слободан Самарџић: Које су границе Србије?

Плашим се компромиса око дефинисања граница Србије у Упитнику Европске комисије. Садашња власт зналачки користи ПР, али ће Комисија сигурно пажљиво посматрати области које су јој најважније. Оно чега се, ипак, највише плашим је извештај Комисије, каже за С медиа портал потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић.

Савет министара ЕУ затражио је у понедељак од Европске комисије да изради мишљење о спремности Србије да добије статус кандидата за чланство у ЕУ. Према предвиђеној процедури ЕК сада Србији треба да пошаље Упитник како би стекла увид у степен остварених реформи и усклађености домаћег законодавства са европским у 35 области правних тековина ЕУ. Међу неколико хиљада питања ће се наћи и питање граница. Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић у интервјуу за S media портал каже да на то питање треба одговорити онако како је дефинисано у Уставу.

Како ће Србија одговорити на питање граница?

- Једно од првих питања је да Србија саму себе дефинише, да опише своје географско и историјско и садашње геополитичко место. Видећемо како ће Србија да одговори. Не могу да замислим да се на то питање одговори двосмислено или другачије него што је дефинисано у Уставу или у међународном праву.

Да ли мислите да ће земље ЕУ око тога правити проблем?

- Ја мислим да свакако хоће и плашим се компромиса у дефинисању државе. Компромиса који би рекао: Устав каже једно, а уствари је нешто друго, под неком управом или контролом. Свака држава која не зна своје границе није држава. Бојим се да ту неће бити одсечан одговор.

Да ли сматрате да ће остали одговори бити довољно квалитетни?

Одговори ће свакако бити квалитетни, али је питање колико ће ЕК проверавати веродостојност тих одговора. Наши људи су спретни у самохваљењу и самоприказивању, посебно ова Влада која је сва у ПР-у и пропаганди. Не сумњам у добар одговор, али мислим да ће Комисијанаправити надзор над деловима који је највише интересују. То су области законодавства, корупције, приватизације итд. Проблем ће мислим бити у извештају и мишљењу Комисије.

Шта очекујете од Резолуције Европског парламента о Србији?

- Те резолуције никада нису биле повољне по Србију, па мислим да ни ова неће бити повољна. Европски парламент у целини не познаје Србију. Он се поводи за одређеним групацијама, а ми немамо неки посебан утицај, нити лобирање у тој институцији. Известилац за југоисточну Европу је, нажалост, Јелко Кацин који апсолутно није наклоњен Србији.

Резолуција ЕП и упитник

Нацрт резолуције Европског парламента који иде у двомесечну расправу, јасно хвали преокрет Београда у политици према Косову и спремност на компромис о заједничкој резолуцији ЕУ и Србије у УН о мишљењу Медјународног суда правде о независности Косова, као и реформе које су довеле до либерализације визног режима за држављане Србије. С друге стране ће, уз позив за завршетак сарадње са Судом у Хагу, бити наглашена нека кључна запажања у вези са реформом правосуђа и слободом медија у Србији.

Упитник који је својевремено припреман за Хрватску имао је око 4.500 питања, а за Црну Гору 2.178, а за сада није познато колики ће број питања бити постављен Србији. Када држава одговори на упитник, ЕК ће после евентуалних додатних питања, саставити мишљење, тзв. "Авис" који се прослеђује Европском савету.

Autor: Душан Млађеновић

(Smedia)