Slobodan Samardžić: Koje su granice Srbije?

Plašim se kompromisa oko definisanja granica Srbije u Upitniku Evropske komisije. Sadašnja vlast znalački koristi PR, ali će Komisija sigurno pažljivo posmatrati oblasti koje su joj najvažnije. Ono čega se, ipak, najviše plašim je izveštaj Komisije, kaže za S media portal potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić.

Savet ministara EU zatražio je u ponedeljak od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU. Prema predviđenoj proceduri EK sada Srbiji treba da pošalje Upitnik kako bi stekla uvid u stepen ostvarenih reformi i usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim u 35 oblasti pravnih tekovina EU. Među nekoliko hiljada pitanja će se naći i pitanje granica. Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić u intervjuu za S media portal kaže da na to pitanje treba odgovoriti onako kako je definisano u Ustavu.

Kako će Srbija odgovoriti na pitanje granica?

- Jedno od prvih pitanja je da Srbija samu sebe definiše, da opiše svoje geografsko i istorijsko i sadašnje geopolitičko mesto. Videćemo kako će Srbija da odgovori. Ne mogu da zamislim da se na to pitanje odgovori dvosmisleno ili drugačije nego što je definisano u Ustavu ili u međunarodnom pravu.

Da li mislite da će zemlje EU oko toga praviti problem?

- Ja mislim da svakako hoće i plašim se kompromisa u definisanju države. Kompromisa koji bi rekao: Ustav kaže jedno, a ustvari je nešto drugo, pod nekom upravom ili kontrolom. Svaka država koja ne zna svoje granice nije država. Bojim se da tu neće biti odsečan odgovor.

Da li smatrate da će ostali odgovori biti dovoljno kvalitetni?

Odgovori će svakako biti kvalitetni, ali je pitanje koliko će EK proveravati verodostojnost tih odgovora. Naši ljudi su spretni u samohvaljenju i samoprikazivanju, posebno ova Vlada koja je sva u PR-u i propagandi. Ne sumnjam u dobar odgovor, ali mislim da će Komisijanapraviti nadzor nad delovima koji je najviše interesuju. To su oblasti zakonodavstva, korupcije, privatizacije itd. Problem će mislim biti u izveštaju i mišljenju Komisije.

Šta očekujete od Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji?

- Te rezolucije nikada nisu bile povoljne po Srbiju, pa mislim da ni ova neće biti povoljna. Evropski parlament u celini ne poznaje Srbiju. On se povodi za određenim grupacijama, a mi nemamo neki poseban uticaj, niti lobiranje u toj instituciji. Izvestilac za jugoistočnu Evropu je, nažalost, Jelko Kacin koji apsolutno nije naklonjen Srbiji.

Rezolucija EP i upitnik

Nacrt rezolucije Evropskog parlamenta koji ide u dvomesečnu raspravu, jasno hvali preokret Beograda u politici prema Kosovu i spremnost na kompromis o zajedničkoj rezoluciji EU i Srbije u UN o mišljenju Medjunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova, kao i reforme koje su dovele do liberalizacije viznog režima za državljane Srbije. S druge strane će, uz poziv za završetak saradnje sa Sudom u Hagu, biti naglašena neka ključna zapažanja u vezi sa reformom pravosuđa i slobodom medija u Srbiji.

Upitnik koji je svojevremeno pripreman za Hrvatsku imao je oko 4.500 pitanja, a za Crnu Goru 2.178, a za sada nije poznato koliki će broj pitanja biti postavljen Srbiji. Kada država odgovori na upitnik, EK će posle eventualnih dodatnih pitanja, sastaviti mišljenje, tzv. "Avis" koji se prosleđuje Evropskom savetu.

Autor: Dušan Mlađenović

(Smedia)