четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Скупштинa Србије; На дневном реду сет правосудних закона. Маја Поповић: Нови правосудни закони се доносе ради усклађивања са актом о промени Устава. Бошко Обрадовић: Србија је присиљена на уцене из ЕУ
Хроника

Скупштинa Србије; На дневном реду сет правосудних закона. Маја Поповић: Нови правосудни закони се доносе ради усклађивања са актом о промени Устава. Бошко Обрадовић: Србија је присиљена на уцене из ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 04. фебруар 2023.

Посланици Скупштине Србије завршили су рад, а расправу о сету правосудних закона настављају у недељу у 10 часова.

Ванредно заседање на којем би требало да буде усвојен сет правосудних закона ради усклађивања са Уставом Србије, почело је у суботу.

Међу 32 тачке дневног реда су предлози закона о судијама, о Високом савету судства, о јавном тужилаштву и Високом савету тужилаштва, као и Предлог закона о уређењу судова којим би требало да избор судија и тужилаца буде измештен из Скупштине Србије.

У Скупштини Србије почело је прво ванредно заседање. Пред посланицима од 32 тачке, 11 је из области правосуђа.

Владимир Гајић: Размонтирати партијску државу широком уставном реформом

Посланик Народне странке Владимир Гајић изјавио је данас да је Србији неопходна много шира уставна реформа, која би обухватила цео политички систем, а да је сет предложених правосудних закона „тек пуко преписивање“ страних модела и стандарда непримерених Србији.

„Србија је већ 80 година партијска држава, а власт се разуме пре свега као партијски плен. Тако је било у време комунизма и тако је и данас, у периоду ’хибридне демократије’. Зато је неопходно размонтирати партијску државу која је успостављена још 1945. године“, рекао је Гајић на седници Скупштине Србије на којој се разматрају закони из области правосуђа.

Гајић је истакао да ће и ова реформа бити само један од пропалих покушаја и стварање привида нечега што не постоји и што неће настати, реформа у се прикрива моћ партијске државе на коју утицај нема друштво у којем делује, већ „такозвани страни релевантни чиниоци“.

„Они који бране уставну реформу тврде да ће суд бити независнији него раније, а да ће тужилаштво бити самосталније. Насупрот томе, ми из Народне странке тврдимо да суд може бити само независан, а тужилаштво мора бити независно и самосталније“, додао је Гајић.

Гајић је навео да Народна странка са жаљењем констатује да су релевантни европски чиниоци дали подршку првој уставној квази реформи.

„Да ће партијска држава и даље имати утицај у српском правосуђу, доказ је и да је то што је скупштина у последњих месец дана, иако за то више није надлежна, изабрала десетак председника неких од најважнијих судова у Србији“, рекао је Гајић.

Гајић је додао да је сасвим јасно да ће се „истакнути правници“ бирати искључиво по политичким критеријумима да би у правосудним телима заступали партијске ставове и интересе.

„Партијска држава утиче на правосуђе преко председника судова и старешина тужилаштава. Тако је увек било и тако ће бити и надаље. Нико се у јавној расправи о правосудним законима није питао како је могуће да независни судија има свог шефа“, рекао је Гајић.

Гајић је навео да ће на свим кључним местима у правосуђу, како у суду, тако и у тужилаштву, и након усвајања сета правосудних закона остати исти људи, изабрани по претходним процедурама партијском вољом и у поступку у којем су готово увек сви били једини кандидати.

„Председница Врховног касационог суда је била једини кандидат, председници апелационих судова су били једини кандидати, баш као и председници Управног суда и Привредног апелационог суда“, рекао је Гајић.

„Главни тужитељка Србије Загорка Доловац увек је једини кандидат и са новим мандатом постаће тужилац најдужим стажом на тој функцији у целој Европи“, додао је Гајић.

Гајић је навео да Народна странка сматра да „у Србији нису проблем ни Устав ни закони“.

„Проблем су увек били људи и данас су људи. Проблем је доминантни културни модел у Србији који подразумева ауторитарни систем одлучивања, по могућству једну странку и једног вођу“, рекао је Гајић.

Гајић је навео да је „владајући културни модел партијска власт која доминира над целокупном државом и друштвеним животом“.

Маја Поповић: "Нови правосудни закони не остављају простор за утицај политике"

Уочи расправе, министарка правде Маја Поповић рекла је за РТС да ће сет правосудних закона, о којима данас почиње расправа у Скупштини, изузетно допринети путу Србије ка ЕУ, имајући у виду да су то обавезе из Поглавља 23.

Нови закони апсолутно не остављају простор за утицај политике, све оно што смо радили јесте деполитизација судства и тужилаштва, истакла је Поповићева.

Министарка правде Маја Поповић рекла је, образлажући предлоге закона, да се они доносе ради усклађивања са актом о промени Устава који су грађани подржали на референдуму 16. јануара прошле године, а који је проглашен 9. фебруара.

Она је истакла да је то услов и за даљу реформу правосудног система, наводећи да представља најзначајнију реформу у владавини права која представља основну вредност демократског друштва.

Према њеним речима, прописано је да ће се закони ускладити са актом о промени Устава у року од годину дана од проглашења акта у Народној скупштини, што је 9. фебруар ове године, те додала да је одмах по проглашењу акта Министарство правде започело рад на изради закона.

Поповић је посебно нагласила да су о предлозима закона прибављена позитивна мишљења Венецијанске комисије која су се односила на процес израде закона који је оцењен као транспарентан. Истовремено је Венецијанска комисија оценила да су закони јасно написани.

Указала је да правосудни закони заједно са променама Устава имају потенцијал да донесу позитивне промене у правосуђу. Предлози закона ће грађанима омогућити да лакше и брже остваре своја права, судијама већу независност, а тужилаштву самосталност.

Министарка Поповић: „Правосудни закони се усклађују са Уставом

"Већа правна сигурност утиче на прилив инвестиција, а све то доводи до повећања стандарда грађана", истакла је Маја Поповић у Скупштини Србије.

Она је истакла да се законима забрањује непримерен утицај на судије у виду претњи, коришћења јавног положаја, а који може да утиче на ток даљег судског поступка.

"Предлог закона о судијама предвиђа сталност судијске функције. Судијска функција је стална и предвиђено је укидање пробног периода за судије од три године", рекла је Поповићева.

Како је додала, најважнија измена се односи на измештање избора судија из Народне скупштине, укључујући и оне који се први пут бирају на јавну функцију. Јавни конкурс ће, како је истакла, објављивати Високи савет судства.

Поповић је напоменила и да су одредбе о материјалном положају судија и јавних тужилаца остале непромењене, те додала да ће у наредном периоду држава учинити све да се пронађе начин како би плате судија и тужилаца била адекватне.

Министарка Поповић: "Српско правосуђе реформише се због грађана Србије"

Министарка правде Маја Поповић поручила је да се српско правосуђе реформише због грађана Србије и одбацила критике опозиције да ће на избор судија и тужилаца утицати политика.

Посланица Зелено-левог клуба Јелена Јеринић истакла је у расправи, о сету правосудних закона у Скупштини Србије, да се њена примедба односи на "легализацију утицаја Српске напредне странке на правосуђе".

Јелена Јеринић: Ови правосудни закони легализују утицај СНС на правосуђе

Посланица Зелено левог клуба Јелена Јеринић изнела је неколико критика на сет правосудних закона и рекла да предложена решења нису омогућила независност правосуђа.

„Ови закони легализују утицај СНС и извршне власти на правосуђе. Ово је препакивање система како вама одговара“, рекла је посланица на седници Скупштине Србије и појаснила да су до сада судије одбациване на једну реч неког посланика СНС, а сада је остављен простор за утицај на судове кроз истакнуте правнике у саветима који ће бирати судије и тужиоце.

Јеринић је рекла да се њена посланичка група укључила у процес измена закона од самог почетка, али да су касније искључени из рада радних група.

Она је поручила већини да се још боље прикаже пред Европом тако што ће прихватити неки од 70 амандмана које је на законе поднео Зелено леви клуб.

Ивана Парлић: Имају ли посланици СНС слободу да мисле?

Шеф посланичке групе Александар Вучић-Заједно можемо све Миленко Јованов јој је одговорио да они неће прихватити ни један амандман јер су, како је рекао, лоши.

„Не радимо ништа због Европске комисије, већ реформишемо Србију, али ви то не разумете, јер ви стојите мирно кад се појави неко из Европе“, рекао је Јованов.

Министарка правде Маја Поповић одговорила је да посланици опозиције нису били у радним групама, зато што је надлежност министарке да те групе направи „по свом нахођењу“.

Она је зато, каже, позвала професоре, судије, тужиоце, као и стручњаке министарства правде и владе, како би биле оперативне и конструктивне.

Поповић је додала и да је решења похвалила Венецијанска комисија.

У наставку је повреду пословника затражила Ивана Парлић из Народне странке, која је „тражила заштиту за посланике СНС“ и питала имају ли они слободу да мисле, ако Јованов зна како ће ко да гласа о амандманима.

Посланицу Парлић је у том тренутку прекинуо председник Скупштине Србије Владимир Орлић и искључио јој микрофон.

Данијела Несторовић: Предложени сет закона ће само повећати утицај политике на правосуђе

Посланик Морамо-Заједно Данијела Несторовић изјавила је да ће предложени сет закона само повећати утицај политике на правосуђе, наводећи да ће се истакнути правници, коју учествују у избору судија и тужилаца, бирати по „сумњивим“ критеријумима.

„Ко се неће свидети властима неће моћи да буде судија, ко се замери биће разрешен“, рекла је Несторовић у расправи у Скупштини Србије о предлозима правосудних закона.

Она је навела да је правосуђе у Србији „мртво“ и да се власт десет година хвали да ће поправити стање у тој области.

„Уставни суд ћути, мада председник државе Александар Вучић често крши Устав. Републички јавни тужилац Загорка Доловац одавно се не оглашава о питањима из њене надлежности, нити је на овој седници да нам образложи нешто из предложених закона“, рекла је Несторовић.

Балинт Пастор: Изузетно је добро што се поштују рокови, закони ће се усвојити годину дана од дана проглашења акта о промени Устава

Посланик Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор рекао је да је изузетно добро што се поштују рокови, прецизирајући да ће се закони усвојити годину дана од дана проглашења акта о промени Устава у Скупштини Србије до 9. фебруара.

"Добре стране закона су гарантовање независности судства, самосталности тужилаштва, укидање такозваног пробног мандата за судије, гарантовање сталности судијске функције. То су неке вредности универзалног карактера", рекао је Пастор.

Он је рекао и да није сигуран да је добро то што Народна скупштина у потпуности остаје без надлежности у материји избора носилаца правосудних функција.

"Пресуде се доносе у име народа, а истовремено се представници народа искључују из процедуре избора судија и тужилаца", рекао је Пастор.

Бошко Обрадовић: Србија је присиљена на уцене из Европске уније

Шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић рекао је да "Овде нешто смрди. Сви знају да нешто није у реду са уставним променама. Сви знају да је ово уцена из Европске уније", додајући да „не знамо где ће се судије и тужиоци од сада бирати “.

Председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић изјавио је у Скупштини Србије да у сету предлажених правосудних закона има много спорних ствари и да судије и тужиоци неће бити ни независни ни самостални.

„Ви сте исти као бивши режим, постигли сте симбиозу, зато сте и задржали Загорку Доловац, која склања у фиоку предмете везане за ваше високе функционере и са њима повезана лица“, рекао је Обрадовић током расправе о предлозима правосудних закона.

Према његовим речима, „на силу је организован референдум о уставним амандманима, а то је проба да се нешто наметне против већинског расположења грађана“.

„Да ли ћете тако на силу наметнути већини народа да се усвоји француско-немачки план којим се Србија одриче КиМ?

„Да ли ћете тако на силу наметнути већини народа да се усвоји француско-немачки план којим се Србија одриче Косова“, упитао је Обрадовић.

Реаговала је министарка правосуђа Маја Поповић, упозоривши Обрадовћа да у њеном присуству не може да вређа судије и тужиоце паушално.

„Ако имате сазнања да је неко починио кривично дело, пресавијте табак, поднесите кривичну пријаву“, рекла је Поповић.

Она је навела да је референдум о уставним променама одржан у складу са Уставом донетим 2006. године.

Обрадовић је узвратио да је „поднето много кривичних пријава – против Александра Вучића, Александра Вулина, Небојше Стефановића и све их је у фиоку савила Загорка Доловац“.

Зоран Лутовац: У независност правосуђа не верују ни саме судије и тужиоци

Шеф посланичке групе Демократске странке Зоран Лутовац оценио је да је у Србији, уместо владавине права, на делу владавина правом, јер нико, па ни Скупштина, не може да контролише извршну власт.

„Имали смо прилику да видимо како се чланови Владе понашају према посланицима и овом високом дому, бахато и осионо. Председник Србије је држао овде лекције уместо да полаже рачуне“, рекао је Лутовац на седници Скупштине на којој се расправља о предложеним изменама више закона из области правосуђа.

Према његовој оцени, нико у земљи не верује у самосталност суда и независност тужилаштва, па ни саме судије и тужиоци, јер начело поделе власти постоји само у Уставу и уџбеницима, али не и у пракси, пошто извршну власт нико не контролише, већ обрнуто, она контролише парламент.

„Имамо уставне промене које треба да омогуће правосуђу да буде независно. Међутим, и сам Устав није поштован. Србија има Устав, али се органи власти не понашају у складу с њим, не ограничава се“, указао је Лутовац.

Он је истакао и да председник државе не поштује највиши акт, него сам одређује маргине свог деловања.

Посланици Скупштине Србије расправљају о сету правосудних закона, међу којима су предлози закона о судијама, о уређењу судова, Високом савету судства, Високом савету тужилаштва и о јавном тужилаштву. Министарка правде Маја Поповић поручила је да се "српско правосуђе реформише због грађана Србије".

(РТС, Танјуг, Бета, Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер