Скупштина Србије: Завршено гласање за више од 30 законских предлога; Усвојени закони о странцима, азилу и привременој заштити, граничној контроли и ДНК регистру

Скупштина Србије почела је данас око 10 часова гласање за више од 30 законских предлога, а посланици се изјашњавају и о амандманима владајуће већине на Предлог закона о странцима. Скупштина Србије усвојила је данас три закона: Закон о странцима, Закон о азилу и Закон о граничној контроли.

Усвојен Закон о странцима, БИА врши безбедносну проверу

Скупштина Србије изгласала је Закон о странцима чији је циљ утврђивање права и обавеза страних држављана у Србији.

Законом се уређују услови за улазак кретање и боравак и враћање странаца, као и надлежности послова државних органа Србије. По први пут, у одредбе Закона о странцима уводи се БИА, која као државни орган, врши безбедносну проверу странаца.

Законом су пописани разлози за одбијање уласка странаца, као и одлука на стандардизованом обрасцу одбијања уласка, којима се наводе тачни разлози одбијања уласка и рокови, а уведена је и могућност жалбе.

На тај закон су посланици владајуће већине били поднели више од 340 амандмана, о којима се Скупштина данас изјашњавала, али их није усвојила, иако је током расправе о њима истицано да "нису бесмислени" и да је њихов циљ "побољшање закона".

Посланици владајуће већине су иначе поднели више од 340 амандмана на Предлог закона о странцима која је и прва тачка дневног реда, и на коју је време за расправу у појединостима и потрошено, па се о амандманима на преостале законе није ни расправљало.

Током гласања је по неколико посланика владајуће коалиције гласало за те амандмане, док остали посланици владајуће већине нису, те ти амандани нису постали саставни део закона.

Амандмани су били готово истоветни и гласили су: "Закон о странцима треба да омогући будућим инвеститорима у Србији брже добијање потребних личних докумената у циљу економског развоја", или је помињано нешто друго - модернизација Србије, боље функционисање правосуђа, заштита "рањивих друштвених група".

Усвојени су и Закон о азилу и привременој заштити и Закон о граничној контроли.

Усвојен Закон о националном ДНК регистру

Скупштина Србије усвојила је Закон о националном ДНК регистру којим се утврђује оснивање тог регистра за потребе вођења кривичног поступка и расветљавање кривичних дела, утврђивање идентитета несталих или непознатих лица.

Током расправе о том предлогу закона опозиција је изнела критике наводећи да се њиме крше људска права, јер се исто третира ДНК материјал и жртава и осумњичених, одраслих и деце.

Из МУП-а, међутим, истичу да ће систематизација ДНК података допринети расветљавању кривичних дела и кажњавању учинилаца кривичних дела, а све са циљем сузбијања свих облика криминала. Законом је утврђена и међународна размене података приликом расветљавања кривичних дела.

Предвиђено је да национални ДНК регистар у свом пуном капацитету буде успостављен у року од две године од ступања на снагу тог закона и по доношењу, подзаконских аката за његово потпуно спровођење.

Скупштина је усвојила и Закон о јединственом матичном броју грађана којим би требало постићи значајно ажурирање базе личних података о грађанима, односно изједначавање заведених података у базама са стварним стањем.

Предвиђен је и развој електронског сервиса који ће грађанима омогућити да на бржи и једноставнији начин остварују своја права.

Посланици су изгласали и измене и допуне Закон о држављанству, којим се поједностављују и скраћују административне процедуре пред органима државне управе, и омогућава грађанима да прибаве уверење о држављанству било где на територији Србије, без обзира на то где су уписани у евиденцију држављана.

Усвојен је и Закон о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова.

Међународни споразуми

Скупштина Србије усвојила је Споразум са Федералном службом обезбеђења Русије и МУП-а Србије о сарадњи у области безбедности, заштите заштићених особа и објеката, размене информација, опреме и оружја за обављање послова безбедности и заштите.

За тај споразум поједини опозициони посланици су навели да "угрожава суверенитит Србије" јер омогућава увид у службене и државне тајне Србије страних служби, што је министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић негирао.

Скупштина је усвојила и споразуме између Србије и Белгије о полицијској сарадњи, о сарадњи Владе Србије и Владе Словеније о сарадњи у области заштите од природних и других катастрофа, али и сарадњи на том пољу са БиХ.

Усвојен је Споразум између Владе Србије и Владе Шпаније о реципрочном признавању и замени националних возачких дозвола и Споразум Србије и Грчке о међусобном признавању возачких дозвола.

Посланици су усвојили и Споразум о сарадњи Владе Србије и Владе Шведске о сарадњи у области спровођења закона и Радни аранжман између МУП-а Србије и Агецније Европске уније за обуку органа за спровођење закона.

Скупштина сменила два члана РИК-а

Посланици Скупштине Србије разрешили су дужности члана Републичке изборне комисије адвоката Владимира Гајића на предлог посланичке групе Доста је било, као и заменика члана РИК-а Милош Павловића.

Они су у РИК изабрани на предлог ДЈБ, али су ту странку напустили пред председничке изборе прошле године. Гајић је после тога приклонио Народној странци Вука Јеремића, што је и био повод ДЈБ да предложи његово разрешење.

На њихово место Скупштина је јуче изабрала Небојшу Петровића за члана РИК-а, а за заменика Срђана Виденовића. На предлог Демократске странке са места члана РИК-а резрешена је Дарија Шајн, а уместо ње је изабран Драган Радуловић који је обављао функцију заменика члана. За заменик члана РИК-а испред ДС изабран је Срђан Сандић.

Рабреновић нови заменик тужиоца за ратне злочине

Светислав Рабреновић, нови је заменик тужиоца за ратне злочине на предлог, одлучили су посланици Скупштине Србије већином гласова посланика.

Рабреновића, који је обављао функцију помоћника у том тужиулаштву, за нову функцију предложило је Државно веће тужилаца. Рабреновић је члан радне групе Акционог плана за поглавље 23-Правосуђе и основна права.

Већина посланика усвојила је и одлуку о избору више председника судова и заменика јавних тужилаца, као и престанак функција председника судова. Изабрани су председници Вишег суда у Пироту, Првог основног суда у Београду, Основног суда у Сјеници, Прекршајног суда у Лозници, Прекршајног суда у Неготину и Прекршајног апелационог суда, Привредног суда у Београду, Вишег суда у Прокупљу, Другог основног суда у Београду, Основног суда у Крушевцу и Основног суда у Сурдулици.

Строже казне за насилничку вожњу

Изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима које су посланици Скупштине Србије усвојили већином гласова смањена је толеранција на количину алкохола у крви возача са 0,3 промила на 0,2 промила и повећане су санкција за прекорачење брзине.

Утврђене су и строже казне за насилничку вожњу – претицање колоне преко пуне линије, за пролазака кроз црвено светло, као и за вожњу са више од два промила алкохола у крви предвидјен је обавезан затвор од 30 до 60 дана или казна рада у јавном интересу од 240 до 360 сати, 14-16 казнених поена и девет месеци забране управљања возилом. Дуплиране су и казне за невезивање појаса са 5 000, на 10.000 динара

Према изменама закона деца се убудуће могу превозити само у одговарајућем безбедносном седишту, односно на подметачу за седење у зависности од узраста и висине. А за пооштрени су и услови младе и неускусне возаче под којима они могу да дођу до возачке дозволе, као и то да не могу управљати возилом са снагом мотора већом од 80 киловата све док не стекну спремност и искуство да управљају возилом с већом снагом, што ће процењивати стручњак. За младе возаче предвиђена је и нулта толеранција за алкохол, забрана телефонирања током вожње, забрана вожње између 23.00 и 6.00, а предвиђено је и да могу да превозе највише три особе, укључујући и лице под чијим надзором возе.

Новина је и обавезан видео надзор приликом обављања техничког прегледа који ће бити повезан посебним програмом са МУП-ом. Међутим, прекршајем се више неће сматрати претицање бицикала, радне машине, трактора, мотокултиватора, односно запрежног возила, ако је безбедно и под условима да је у складу са прописаним законом, јер су уочили да лети то утиче на стварање колона које утичу на бездедност на путевима.

Владајућа већина усвојила је и измене и допуне Закон о полицији којима се уводи платформа за безбедну електронску комуникацију, размену података и информација између државних органа, а која представља основ за успостављање национално-криминалистичко-обевештајног система. рецизира се могућност снимања поступања полицијских службеника.

Усвојене су и измене Закона о јавном реду и миру којима се повећавају казне за коришћење пиротехничких средстава.За паљење пиротехничких средстава којима се нарушава ред и мир и угрожава сигурност грађана новчане казне су од 50.000 до 100.000 динара, или 40 до 120 часова рада у јавном интересу уместо досадашње казне од 10.000 до 50.000 динара. За пуцање из ватреног или другог оружја или имитације оружја, новчана казна износи од 100.000 до 150.000 динара, односно 30 до 60 дана затвора, док је казна у још важећем закону од 50.000 до 150.000 динара.

На предлоге закона посланици су поднели више од 1.000 амандмана, па ће гласање трајати више сати.

(Агенције)