Скупштина Придњестровља затражила од Москве признање

„Изразивши своју вољу путем једне од темељних институција непосредне демократије - плебисцита, гласајући за независност Придњестровске Молдавске Републике и накнадно слободно присаједињење Придњестровља Русији, придњестровски народ реализовао је неотуђиво право да слободно и без мешања споља одреди свој политички статус, оствари економски, социјални и културни развој”, саопштено је агенцији РИА Новости у скупштинској прес служби.

Према мишљењу посланика, неопходност за усвајање оваквог документа наступила је већ одавно.

Председник придњестровске скупштине Михаил Бурла рекао је да је иницијативу покренула група посланика и да су слични предлози стизали од одборника из свих градова и области, као и представника друштвених организација.

Радио Слободна Европа пренео је, пак, изјаву потпредседника молдавске владе Еугена Карпова са осудом кампање „чији је циљ изазивање тензија у сепаратистичкој регији Придњестровље”.

Карпов је за тај радио рекао да „поједини кругови у Москви и Тираспољу желе да се у Придњестровљу понови сценарио са Крима, који је Русија анектирала прошлог месеца”.

Непризната Придњестровска Молдавска Република са приближно 500.000 становника, од којих је 60 одсто Руса и Украјинаца, тежила је и до распада бившег СССР-а издвајању из састава Молдавије, плашећи се њеног присаједињења Румунији.

После 1992. и неуспеле намере молдавских власти да силом реше проблем оружаног конфликта, Кишињев је изгубио контролу на областима леве обале Дњестра, а мир у региону одржавају руске мировне снаге са молдавским и придњестровским снагама.

Тираспољ тражи међународно признање, док Кишињев Придњестровљу нуди аутономију у оквиру јединствене државе.

Преговори о Придњестровљу у оквиру групе „5+2” (Молдавија и Придњестровље као стране у конфликту, Русија, Украјина и ОЕБС као посредници и ЕУ и САД као посматрачи) воде се од 1993. године.

(Танјуг)