Skupština Pridnjestrovlja zatražila od Moskve priznanje

„Izrazivši svoju volju putem jedne od temeljnih institucija neposredne demokratije - plebiscita, glasajući za nezavisnost Pridnjestrovske Moldavske Republike i naknadno slobodno prisajedinjenje Pridnjestrovlja Rusiji, pridnjestrovski narod realizovao je neotuđivo pravo da slobodno i bez mešanja spolja odredi svoj politički status, ostvari ekonomski, socijalni i kulturni razvoj”, saopšteno je agenciji RIA Novosti u skupštinskoj pres službi.

Prema mišljenju poslanika, neophodnost za usvajanje ovakvog dokumenta nastupila je već odavno.

Predsednik pridnjestrovske skupštine Mihail Burla rekao je da je inicijativu pokrenula grupa poslanika i da su slični predlozi stizali od odbornika iz svih gradova i oblasti, kao i predstavnika društvenih organizacija.

Radio Slobodna Evropa preneo je, pak, izjavu potpredsednika moldavske vlade Eugena Karpova sa osudom kampanje „čiji je cilj izazivanje tenzija u separatističkoj regiji Pridnjestrovlje”.

Karpov je za taj radio rekao da „pojedini krugovi u Moskvi i Tiraspolju žele da se u Pridnjestrovlju ponovi scenario sa Krima, koji je Rusija anektirala prošlog meseca”.

Nepriznata Pridnjestrovska Moldavska Republika sa približno 500.000 stanovnika, od kojih je 60 odsto Rusa i Ukrajinaca, težila je i do raspada bivšeg SSSR-a izdvajanju iz sastava Moldavije, plašeći se njenog prisajedinjenja Rumuniji.

Posle 1992. i neuspele namere moldavskih vlasti da silom reše problem oružanog konflikta, Kišinjev je izgubio kontrolu na oblastima leve obale Dnjestra, a mir u regionu održavaju ruske mirovne snage sa moldavskim i pridnjestrovskim snagama.

Tiraspolj traži međunarodno priznanje, dok Kišinjev Pridnjestrovlju nudi autonomiju u okviru jedinstvene države.

Pregovori o Pridnjestrovlju u okviru grupe „5+2” (Moldavija i Pridnjestrovlje kao strane u konfliktu, Rusija, Ukrajina i OEBS kao posrednici i EU i SAD kao posmatrači) vode se od 1993. godine.

(Tanjug)