четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Шеф шведске дипломатије: Стокхолм испунио све услове за чланство у НАТО
Хроника

Шеф шведске дипломатије: Стокхолм испунио све услове за чланство у НАТО

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 01. јун 2023.

 Шеф шведске дипломатије оценио је да је његова земља испунила све услове за чланство у НАТО, апелујући на Турску и Мађарску да одустану од противљења, а генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је најавио да ће тим поводом ускоро отпутовати у Анкару.

„Шведска је испунила све обавезе које је преузела на самиту у Мадриду прошле године, укључујуц́и нов закон о тероризму“, рекао је Тобијас Билстрем на почетку састанка министара спољних послова НАТО у Ослу.

Дошло је време да Турска и Мађарска почну да ратификују чланство Шведске у НАТО, додао је министар.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг најавио је данас да ће „у блиској будуц́ности“ отпутовати у Анкару, како би покушао да отклони последње препреке за чланство Шведске.

„Разговарао сам са председником Ердоганом раније ове недеље и иц́и ц́у у Анкару у блиској будуц́ности, како би Шведска постала чланица Алијансе што је пре могуц́е“, рекао је Столтенберг на почетку састанак министара иностраних послова НАТО.

Јача притисак Запада на Турску да прими Шведску у НАТО

Западне земље повећавају притисак на Турску да прими Шведску у НАТО, док Стокхолм настоји да удовољи Анкари и да превлада њено противљење новим законом о тероризму који ступа на снагу данас.

Поједини аналитичари сматрају да би ратификација чланства Шведске могла бити корисна и за турског председника који жели америчке борбене авионе Ф-16, а чију продају је блокирао Конгрес због, између осталог, проблема око проширења НАТО-а, преноси Радио Слободна Европа писање светских медија.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен позвао је Турску да одмах финализира приступ Шведске НАТО-у, рекавши да је та нордијска земља већ предузела значајне кораке како би одговорила на приговоре Анкаре, јавио је Ројтерс.

Говорећи 30. маја на заједничкој конференцији за медије са шведским премијером, Блинкен је рекао да ће Вашингтон наставити да ради на довршетку приступања Шведске.

Блинкен је одбацио сугестију да је администрација Џоа Бајдена повезивала одобрење Турске за приступање Шведске НАТО-у с продајом борбених авиона Ф-16 Анкари, мада је рекао да то чини Конгрес.

Турска је тражила да од САД купи авионе Ф-16 у вредности од 20 милијарди долара и скоро 80 комплета за модернизацију. Иако је Бајденова администрација више пута рекла да подржава продају, она је заустављена након приговора Конгреса због одбијања Анкаре да да зелено светло за проширење НАТО-а, али и због стања људских права у Турској и њене политике у Сирији.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је 29. маја поновио жељу Турске да купи авионе, рекао је Бајден новинарима након разговора с турским председником, додајући да му је казао да Вашингтон жели да види одобрење за приступање Шведске НАТО-у.

Шведска и Финска су прошле године, након почетка руске инвазије на Украјину, поднеле захтев за чланство у НАТО-у, одустајући од дуготрајне политике војног несврставања. Турска и Мађарска још нису одобриле кандидатуру Шведске.

Турска је у марту ратификовала приступање Финске НАТО-у, али не и за Шведску, тврдећи да та скандинавска земља пружа уточиште припадницима милитантних група, посебно члановима Курдистанске радничке странке, које Анкара сматра терористима.

Шведски премијер Улф Кристерсон тврди да нови противтерористички закон који ступа на снагу у четвртак, представља „последњи део“ споразума којим се осигурава подршка Анкаре за улазак у војни савез, истиче Фајненшел тајмс.

Застој који је настао након што је Ердоган блокирао чланство Шведске, уз тврдње да Стокхолм мора да учини више у борби против тероризма, довео је до раздора између Турске и њених савезника у НАТО-у, у тренутку када савез покушава да пројектује јединство око рата у Украјини, наглашава лондонски лист и додаје да је застој такође довео у питање политику отворених врата НАТО-а за пријем нових чланица.

Ипак, постоје сумње да ће турски председник, чији је чврст став према курдском тероризму био централна карактеристика његове кандидатуре за реизбор, наставити да изражава забринутости око чланства Шведске.

То је, указује Фајненшл тајмс, сигнализирао твит Ердогановог директора комуникација Фахретина Алтуна, који је написао да се турска влада „искрено нада да ће се нови противтерористички закон правилно спроводити“.

У међувремену, друге земље НАТО-а позвале су Ердогана да подржи чланство Шведске, тврдећи да је оно постало кључно за безбедност у нордијском и балтичком региону након руске инвазије на Украјину.

Док су САД и други савезници НАТО-а били толерантни према Ердогановој жељи да ојача свој програм уочи председничких избора у Турској, који су се завршили протеклог викенда, сада су, према оцени Фајненшел тајмса, појачали напоре да га убеде да попусти.

Шеф НАТО-а изразио је уздржани оптимизам у погледу примања Шведске у савез, док САД врше притисак на Турску да одустане од својих приговора, два дана пошто је Ердоган поново изабран, указује Агенција Франс прес.

Генерални секретар Јенс Столтенберг рекао је у уторак да је придруживање Шведске „надохват руке“ и да се очекује да ће то бити пре самита НАТО-а 11. и 12. јула у главном граду Литваније Виљнусу.

Мађарска, чија влада тврдокорне деснице има напете односе с већим делом Европске уније, такође је одбила да да свој благослов Шведској, иако се углавном сматра да на тај начин заправо прати одлуке Турске.

Очекује се да ће након реизбора за председника, Ердоган поправити везе са САД и да би могао да одобри чланство Шведске у НАТО-у, као што је већ учинио с Финском, указује Њујорк тајмс на мишљења аналитичара.

Одобрење за улазак Шведске би могло бити корисно за Ердогана, истиче лист, додајући да би то могло откључати продају америчких Ф-16 и опреме за надоградњу турских старијих модела. Те продаје су блокиране у Конгресу, где су многи посланици љути због Ердоганових веза с Русијом и његове куповине руског противваздушног система С-400.

Емре Пекер, који проучава Турску за Еуроазија групу, сматра да ће Ердоган, након свог највећег изборног изазова, заоштрити политику код куће, с циљем да онемогући победе опозиције у великим градовима на изборима следеће године.

Истовремено, економске недаће значе да ће Ердоган бити опрезнији у иностранству, каже Пекер, уз оцену да ће „односи Турске са САД и ЕУ остати трансакцијски и напети“. Према његовом мишљењу, Анкара ће вероватно ове године ратификовати чланство Шведске у НАТО-у, заузврат тражећи финализирање куповине Ф-16 од САД.

(Бета-АФП)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер