Šef švedske diplomatije: Stokholm ispunio sve uslove za članstvo u NATO

 Šef švedske diplomatije ocenio je da je njegova zemlja ispunila sve uslove za članstvo u NATO, apelujući na Tursku i Mađarsku da odustanu od protivljenja, a generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je najavio da će tim povodom uskoro otputovati u Ankaru.

„Švedska je ispunila sve obaveze koje je preuzela na samitu u Madridu prošle godine, uključujući nov zakon o terorizmu“, rekao je Tobijas Bilstrem na početku sastanka ministara spoljnih poslova NATO u Oslu.

Došlo je vreme da Turska i Mađarska počnu da ratifikuju članstvo Švedske u NATO, dodao je ministar.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg najavio je danas da će „u bliskoj budućnosti“ otputovati u Ankaru, kako bi pokušao da otkloni poslednje prepreke za članstvo Švedske.

„Razgovarao sam sa predsednikom Erdoganom ranije ove nedelje i ići ću u Ankaru u bliskoj budućnosti, kako bi Švedska postala članica Alijanse što je pre moguće“, rekao je Stoltenberg na početku sastanak ministara inostranih poslova NATO.

Jača pritisak Zapada na Tursku da primi Švedsku u NATO

Zapadne zemlje povećavaju pritisak na Tursku da primi Švedsku u NATO, dok Stokholm nastoji da udovolji Ankari i da prevlada njeno protivljenje novim zakonom o terorizmu koji stupa na snagu danas.

Pojedini analitičari smatraju da bi ratifikacija članstva Švedske mogla biti korisna i za turskog predsednika koji želi američke borbene avione F-16, a čiju prodaju je blokirao Kongres zbog, između ostalog, problema oko proširenja NATO-a, prenosi Radio Slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je Tursku da odmah finalizira pristup Švedske NATO-u, rekavši da je ta nordijska zemlja već preduzela značajne korake kako bi odgovorila na prigovore Ankare, javio je Rojters.

Govoreći 30. maja na zajedničkoj konferenciji za medije sa švedskim premijerom, Blinken je rekao da će Vašington nastaviti da radi na dovršetku pristupanja Švedske.

Blinken je odbacio sugestiju da je administracija DŽoa Bajdena povezivala odobrenje Turske za pristupanje Švedske NATO-u s prodajom borbenih aviona F-16 Ankari, mada je rekao da to čini Kongres.

Turska je tražila da od SAD kupi avione F-16 u vrednosti od 20 milijardi dolara i skoro 80 kompleta za modernizaciju. Iako je Bajdenova administracija više puta rekla da podržava prodaju, ona je zaustavljena nakon prigovora Kongresa zbog odbijanja Ankare da da zeleno svetlo za proširenje NATO-a, ali i zbog stanja ljudskih prava u Turskoj i njene politike u Siriji.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je 29. maja ponovio želju Turske da kupi avione, rekao je Bajden novinarima nakon razgovora s turskim predsednikom, dodajući da mu je kazao da Vašington želi da vidi odobrenje za pristupanje Švedske NATO-u.

Švedska i Finska su prošle godine, nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, podnele zahtev za članstvo u NATO-u, odustajući od dugotrajne politike vojnog nesvrstavanja. Turska i Mađarska još nisu odobrile kandidaturu Švedske.

Turska je u martu ratifikovala pristupanje Finske NATO-u, ali ne i za Švedsku, tvrdeći da ta skandinavska zemlja pruža utočište pripadnicima militantnih grupa, posebno članovima Kurdistanske radničke stranke, koje Ankara smatra teroristima.

Švedski premijer Ulf Kristerson tvrdi da novi protivteroristički zakon koji stupa na snagu u četvrtak, predstavlja „poslednji deo“ sporazuma kojim se osigurava podrška Ankare za ulazak u vojni savez, ističe Fajnenšel tajms.

Zastoj koji je nastao nakon što je Erdogan blokirao članstvo Švedske, uz tvrdnje da Stokholm mora da učini više u borbi protiv terorizma, doveo je do razdora između Turske i njenih saveznika u NATO-u, u trenutku kada savez pokušava da projektuje jedinstvo oko rata u Ukrajini, naglašava londonski list i dodaje da je zastoj takođe doveo u pitanje politiku otvorenih vrata NATO-a za prijem novih članica.

Ipak, postoje sumnje da će turski predsednik, čiji je čvrst stav prema kurdskom terorizmu bio centralna karakteristika njegove kandidature za reizbor, nastaviti da izražava zabrinutosti oko članstva Švedske.

To je, ukazuje Fajnenšl tajms, signalizirao tvit Erdoganovog direktora komunikacija Fahretina Altuna, koji je napisao da se turska vlada „iskreno nada da će se novi protivteroristički zakon pravilno sprovoditi“.

U međuvremenu, druge zemlje NATO-a pozvale su Erdogana da podrži članstvo Švedske, tvrdeći da je ono postalo ključno za bezbednost u nordijskom i baltičkom regionu nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Dok su SAD i drugi saveznici NATO-a bili tolerantni prema Erdoganovoj želji da ojača svoj program uoči predsedničkih izbora u Turskoj, koji su se završili proteklog vikenda, sada su, prema oceni Fajnenšel tajmsa, pojačali napore da ga ubede da popusti.

Šef NATO-a izrazio je uzdržani optimizam u pogledu primanja Švedske u savez, dok SAD vrše pritisak na Tursku da odustane od svojih prigovora, dva dana pošto je Erdogan ponovo izabran, ukazuje Agencija Frans pres.

Generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao je u utorak da je pridruživanje Švedske „nadohvat ruke“ i da se očekuje da će to biti pre samita NATO-a 11. i 12. jula u glavnom gradu Litvanije Viljnusu.

Mađarska, čija vlada tvrdokorne desnice ima napete odnose s većim delom Evropske unije, takođe je odbila da da svoj blagoslov Švedskoj, iako se uglavnom smatra da na taj način zapravo prati odluke Turske.

Očekuje se da će nakon reizbora za predsednika, Erdogan popraviti veze sa SAD i da bi mogao da odobri članstvo Švedske u NATO-u, kao što je već učinio s Finskom, ukazuje Njujork tajms na mišljenja analitičara.

Odobrenje za ulazak Švedske bi moglo biti korisno za Erdogana, ističe list, dodajući da bi to moglo otključati prodaju američkih F-16 i opreme za nadogradnju turskih starijih modela. Te prodaje su blokirane u Kongresu, gde su mnogi poslanici ljuti zbog Erdoganovih veza s Rusijom i njegove kupovine ruskog protivvazdušnog sistema S-400.

Emre Peker, koji proučava Tursku za Euroazija grupu, smatra da će Erdogan, nakon svog najvećeg izbornog izazova, zaoštriti politiku kod kuće, s ciljem da onemogući pobede opozicije u velikim gradovima na izborima sledeće godine.

Istovremeno, ekonomske nedaće znače da će Erdogan biti oprezniji u inostranstvu, kaže Peker, uz ocenu da će „odnosi Turske sa SAD i EU ostati transakcijski i napeti“. Prema njegovom mišljenju, Ankara će verovatno ove godine ratifikovati članstvo Švedske u NATO-u, zauzvrat tražeći finaliziranje kupovine F-16 od SAD.

(Beta-AFP)