Руски језик четврти страни језик по распрострањености у ЕУ

Послодавци у Европи и Америци у лову на стручњаке који говоре руски

Четврти страни језик по распрострањености у ЕУ постао је руски. Зна га 6% становништва земаља ЕУ, тачније скоро 30 милиона људи, стоји у новом реферату Европске комисије. Тренд су ухватиле и европске компаније: оне све активније почињу да примају на посао управо оне који говоре руски.

У Литванији, како се ближи лето, започиње лов на оне којима је матерњи руски и који бар мало знају тај језик. Литвански бизнисмени који раде у туризму коначно су изгубили веру у најезду туриста из западноевропских земаља и полажу наде у туристе из Русије, Белорусије и Украјине.

Према подацима завода за статистику Литваније, гости из ових земаља 2010. године чинили су више од трећине свих туриста који су посетили Литванију, али су донели буџету половину прилива туристичког бизниса. Траже се сарадници који знају руски и у другим земаљама, говори представник летонског портала Еврокаталог, Алина Петропавловска.

„Врло су тражени сарадници са знањем руског језика у туристичкој грани европских земаља. У земљама Европе велике наде се полажу на туристе из Русије, пошто су они из других земаља мање платежно способни него Руси. Траже се и сарадници за рад са људима који говоре руски и долазе у одређене земље, траже се правници и рачуновође са знањем руског.“

У европским земљама, па и преко океана, чекају не само раднике и дадиље из Русије, већ и висококвалификоване стручњаке. Оне који говоре руски позивају на рад у солидне транснационалне корпорације и међународне некомерцијалне организације. Мада, наравно, и продавнице и даље имају потребу за продавцима консултантима који разумеју и говоре руски.

Париз, Рим, Милано, Берлин, Праг, Барселона – основни су центри ходочашћа руских шопохоличара. Тамо су многе продавнице скоро у потпуности оријентисане на руске и јапанске купце.

На британском сајту Гардијан џобс међу доступним слободним радним местима може да се нађе много предлога са ознаком „обавезно знање руског“. Има таквих преседана и у другим земљама, говори Алина Петропавловска. 

„Стално пратимо ситуацију око радних места за рускофонске сараднике и можемо са сигурношћу да кажемо да је руски језик постао озбиљан аргумент приликом пријема на посао у многим евопским земљама. Резултати истраживања потврђују да руски језик постаје све популарнији, почињу да га уче чак у Пољској. У многим европским земљама, на пример у Чешкој, појавиле су се велике руске дијаспоре, многи њихови представници се баве бизнисом и већ су у стању да узимају на посао људе који знају руски. Руси поседују не више мале фирме, већ озбиљне компаније.“

Велика је потражња не само за висококвалификованим стручњацима из Русије у области ИТ-технологија, више математике, физике, хемије, медицине и микробиологије, већ и за представницима хуманитарних професија. Рускофонски сарадници који знају енглески и још један европски језик тражени су у седиштима и представништвима разних међународних организација – добротворних, научних, друштвених, политичких, еколошких. При чему посао у иностранству може да се нађе а да се не напушта Москва, говори координатор кадровске компаније ОСТ Маргарита Зелењина. 

„Дешава се да велике стране компаније које имају филијале у Москви, шаљу своје раднике на стажирање или на стални рад у иностранство. По правилу они не треба да имају више од 30 година.“

Исто тако активна експанзија руског језика види се на тржишту образовања. У многим приватним школама делују специјални програми за студенте из словенских земаља.

По статистици, Руси раде практично свуда – у земљама Јужне Америке, Европе, Азије, чак и Африке. При чему посао у иностанству желе да нађу по правилу не становници Москве и Санкт-Петербурга, већ кандидати из других региона.

(Глас Русије)