Ruski jezik četvrti strani jezik po rasprostranjenosti u EU

Poslodavci u Evropi i Americi u lovu na stručnjake koji govore ruski

Četvrti strani jezik po rasprostranjenosti u EU postao je ruski. Zna ga 6% stanovništva zemalja EU, tačnije skoro 30 miliona ljudi, stoji u novom referatu Evropske komisije. Trend su uhvatile i evropske kompanije: one sve aktivnije počinju da primaju na posao upravo one koji govore ruski.

U Litvaniji, kako se bliži leto, započinje lov na one kojima je maternji ruski i koji bar malo znaju taj jezik. Litvanski biznismeni koji rade u turizmu konačno su izgubili veru u najezdu turista iz zapadnoevropskih zemalja i polažu nade u turiste iz Rusije, Belorusije i Ukrajine.

Prema podacima zavoda za statistiku Litvanije, gosti iz ovih zemalja 2010. godine činili su više od trećine svih turista koji su posetili Litvaniju, ali su doneli budžetu polovinu priliva turističkog biznisa. Traže se saradnici koji znaju ruski i u drugim zemaljama, govori predstavnik letonskog portala Evrokatalog, Alina Petropavlovska.

„Vrlo su traženi saradnici sa znanjem ruskog jezika u turističkoj grani evropskih zemalja. U zemljama Evrope velike nade se polažu na turiste iz Rusije, pošto su oni iz drugih zemalja manje platežno sposobni nego Rusi. Traže se i saradnici za rad sa ljudima koji govore ruski i dolaze u određene zemlje, traže se pravnici i računovođe sa znanjem ruskog.“

U evropskim zemljama, pa i preko okeana, čekaju ne samo radnike i dadilje iz Rusije, već i visokokvalifikovane stručnjake. One koji govore ruski pozivaju na rad u solidne transnacionalne korporacije i međunarodne nekomercijalne organizacije. Mada, naravno, i prodavnice i dalje imaju potrebu za prodavcima konsultantima koji razumeju i govore ruski.

Pariz, Rim, Milano, Berlin, Prag, Barselona – osnovni su centri hodočašća ruskih šopoholičara. Tamo su mnoge prodavnice skoro u potpunosti orijentisane na ruske i japanske kupce.

Na britanskom sajtu Gardijan džobs među dostupnim slobodnim radnim mestima može da se nađe mnogo predloga sa oznakom „obavezno znanje ruskog“. Ima takvih presedana i u drugim zemljama, govori Alina Petropavlovska. 

„Stalno pratimo situaciju oko radnih mesta za ruskofonske saradnike i možemo sa sigurnošću da kažemo da je ruski jezik postao ozbiljan argument prilikom prijema na posao u mnogim evopskim zemljama. Rezultati istraživanja potvrđuju da ruski jezik postaje sve popularniji, počinju da ga uče čak u Poljskoj. U mnogim evropskim zemljama, na primer u Češkoj, pojavile su se velike ruske dijaspore, mnogi njihovi predstavnici se bave biznisom i već su u stanju da uzimaju na posao ljude koji znaju ruski. Rusi poseduju ne više male firme, već ozbiljne kompanije.“

Velika je potražnja ne samo za visokokvalifikovanim stručnjacima iz Rusije u oblasti IT-tehnologija, više matematike, fizike, hemije, medicine i mikrobiologije, već i za predstavnicima humanitarnih profesija. Ruskofonski saradnici koji znaju engleski i još jedan evropski jezik traženi su u sedištima i predstavništvima raznih međunarodnih organizacija – dobrotvornih, naučnih, društvenih, političkih, ekoloških. Pri čemu posao u inostranstvu može da se nađe a da se ne napušta Moskva, govori koordinator kadrovske kompanije OST Margarita Zelenjina. 

„Dešava se da velike strane kompanije koje imaju filijale u Moskvi, šalju svoje radnike na stažiranje ili na stalni rad u inostranstvo. Po pravilu oni ne treba da imaju više od 30 godina.“

Isto tako aktivna ekspanzija ruskog jezika vidi se na tržištu obrazovanja. U mnogim privatnim školama deluju specijalni programi za studente iz slovenskih zemalja.

Po statistici, Rusi rade praktično svuda – u zemljama Južne Amerike, Evrope, Azije, čak i Afrike. Pri čemu posao u inostanstvu žele da nađu po pravilu ne stanovnici Moskve i Sankt-Peterburga, već kandidati iz drugih regiona.

(Glas Rusije)