Rusija ustupa primat Kini u Centralnoj Aziji?

Moskva - Pre godinu dana Kremlj je upozorio da bi zbog sve veće konkurencije u domenu kontrole globalnih izvora energije mogli da izbiju ratovi na ruskim granicama, uključujući i one u Centralnoj Aziji. „Problemi koji ne isključuju upotrebu vojne sile i zbog kojih bi bila narušena ravnoteža snaga u blizini granica Ruske Federacije i njenih saveznika ne mogu biti zanemareni“, navodi se u ključnom strateškom dokumentu Kremlja u kojem se ocenjuju bezbednosne pretnje predstojeće decenije.

Samo pre dvadeset godina Rusija i energetski bogate zemlje centralne Azije, poput Kazahstana, Turkmenistana i Azerbejdžana i južnog Kavkaza, bile su ujedinjene pod okriljem SSSRs. Moskva je imala nesmeteni pristup njihovim naftnim i gasnim rezervama. Međutim, države centralne Azije uviđaju da se velike globalne sile trenutno takmiče oko kupovine njihovih dragocenih energetskih izvora. Moskva sada ima žestoke konkurente - Kinu, SAD i Evropu. „Sve u svemu pozicija Rusije u centralnoj Aziji gubi na značaju“, kaže Mihail Krutikhin, glavni i odgovorni urednik ruskog časopisa Enerdži vikli. „Rusija se povlači, a Kinezima se pružaju velike prilike“.

Rivalstvo u regionu često se upoređuje sa imperijalnim rivalstvom Britanije i Rusije iz 19. veka, koje je bilo poznato kao „velika igra“. Prošle godine su nastupili neki ključni trenuci u novoj energetskoj „velikoj igri“ u Centralnoj Aziji.

Kina je prva pritrčala u pomoć Kazahstanu sa pozamašnim zajmom kako bi se ova zemlja uhvatila u koštac sa globalnom finansijskom krizom. Kineske kompanije investiraju u kazahstansku naftnu i gasnu industriju. Iz Kazahstana se svakog dana ispumpa 200.000 barela nafte preko granice u provinciju Hsinđang na zapadu Kine, a ima planova da se kapaciteti ovog naftovoda udvostruče.

Kineski predsednik Hu Đintao je u decembru prošle godine otvorio gasovod kojim se transportuje gas iz Turkmenistana do Kine preko Uzbekistana i Kazahstana. Na taj način bi se mogla zadovoljiti polovina potražnje u Kini dok ta zemlja ne dostigne puni kapacitet 2013. Turkmenistanski predsednik Kurbanguli Berdimukamedov rekao je da je sporazum „politički“, ali i trgovinski, te je pohvalio kinesku „mudru politiku“ i rekao da bi ona mogla postati „jedan od ključnih garanata globalne bezbednosti“.

Ovim sporazumom je okončana ruska kontrola izvora u Turkmenistanu, koji je na četvrtom mestu po zalihama gasa na svetu. I dok Kina i njeni novi energetski partneri u Centralnoj Aziji jačaju veze, Moskva više nije u dobrim odnosima sa doskorašnjim partnerskim zemljama. Analitičari ocenjuju da je Moskva odlučila da joj ne treba gas zbog pada potražnje i cena tokom ekonomske krize.

„Uloga Rusije u regionu je unazađena kada je reč o energiji“, kaže Kris Veafer, glavni strateg u banci Uralsib u Moskvi. On smatra da ekonomska kriza nije jedini krivac za to, već i i to što Evropljani koji tragaju za snabdevačima gasom za njihov planirani gasovod Nabuko nude mnogo veće cene za gas u Centralnoj Aziji. „Igra se promenila zbog Nabuka. Rusija je sve do 2006. mogla da kupi jeftini gas od Turkmenistana, Uzbekistana i Kazahstana - za 50 dolara za 1.000 metara kubnih, a onda da ga proda Evropi za 250 dolara. „Međutim, početkom 2008. Rusija je morala da pristane da plaća evropske cene - 300 dolara za 1.000 metara kubnih. Gasprom nije profitirao od toga. Dakle, politička volja je opadala. Rusija je pustila Kineze u Centralnu Aziju“.

(Danas)