Русија уступа примат Кини у Централној Азији?

Москва - Пре годину дана Кремљ је упозорио да би због све веће конкуренције у домену контроле глобалних извора енергије могли да избију ратови на руским границама, укључујући и оне у Централној Азији. „Проблеми који не искључују употребу војне силе и због којих би била нарушена равнотежа снага у близини граница Руске Федерације и њених савезника не могу бити занемарени“, наводи се у кључном стратешком документу Кремља у којем се оцењују безбедносне претње предстојеће деценије.

Само пре двадесет година Русија и енергетски богате земље централне Азије, попут Казахстана, Туркменистана и Азербејџана и јужног Кавказа, биле су уједињене под окриљем СССРс. Москва је имала несметени приступ њиховим нафтним и гасним резервама. Међутим, државе централне Азије увиђају да се велике глобалне силе тренутно такмиче око куповине њихових драгоцених енергетских извора. Москва сада има жестоке конкуренте - Кину, САД и Европу. „Све у свему позиција Русије у централној Азији губи на значају“, каже Михаил Крутикхин, главни и одговорни уредник руског часописа Енерџи викли. „Русија се повлачи, а Кинезима се пружају велике прилике“.

Ривалство у региону често се упоређује са империјалним ривалством Британије и Русије из 19. века, које је било познато као „велика игра“. Прошле године су наступили неки кључни тренуци у новој енергетској „великој игри“ у Централној Азији.

Кина је прва притрчала у помоћ Казахстану са позамашним зајмом како би се ова земља ухватила у коштац са глобалном финансијском кризом. Кинеске компаније инвестирају у казахстанску нафтну и гасну индустрију. Из Казахстана се сваког дана испумпа 200.000 барела нафте преко границе у провинцију Хсинђанг на западу Кине, а има планова да се капацитети овог нафтовода удвоструче.

Кинески председник Ху Ђинтао је у децембру прошле године отворио гасовод којим се транспортује гас из Туркменистана до Кине преко Узбекистана и Казахстана. На тај начин би се могла задовољити половина потражње у Кини док та земља не достигне пуни капацитет 2013. Туркменистански председник Курбангули Бердимукамедов рекао је да је споразум „политички“, али и трговински, те је похвалио кинеску „мудру политику“ и рекао да би она могла постати „један од кључних гараната глобалне безбедности“.

Овим споразумом је окончана руска контрола извора у Туркменистану, који је на четвртом месту по залихама гаса на свету. И док Кина и њени нови енергетски партнери у Централној Азији јачају везе, Москва више није у добрим односима са доскорашњим партнерским земљама. Аналитичари оцењују да је Москва одлучила да јој не треба гас због пада потражње и цена током економске кризе.

„Улога Русије у региону је уназађена када је реч о енергији“, каже Крис Веафер, главни стратег у банци Уралсиб у Москви. Он сматра да економска криза није једини кривац за то, већ и и то што Европљани који трагају за снабдевачима гасом за њихов планирани гасовод Набуко нуде много веће цене за гас у Централној Азији. „Игра се променила због Набука. Русија је све до 2006. могла да купи јефтини гас од Туркменистана, Узбекистана и Казахстана - за 50 долара за 1.000 метара кубних, а онда да га прода Европи за 250 долара. „Међутим, почетком 2008. Русија је морала да пристане да плаћа европске цене - 300 долара за 1.000 метара кубних. Гаспром није профитирао од тога. Дакле, политичка воља је опадала. Русија је пустила Кинезе у Централну Азију“.

(Данас)