уторак, 05. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > РСЕ: Нацрт статута „Заједница општина са српском већином“ - без извршних овлашћења, неће угрозити „независност и интегритет Косова“
Хроника

РСЕ: Нацрт статута „Заједница општина са српском већином“ - без извршних овлашћења, неће угрозити „независност и интегритет Косова“

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 02. децембар 2023.

Иако је још 2013. у Бриселу договорена Заједница српских општина, а потом прецизирана њена овлашћења, до данас није формирана. Уместо да се испоштује потписано, западни званичници праве своју верзију ЗСО.

Европски званичници сачинили су нови нацрт за формирање Заједнице српских општина, коју називају Заједница са српском већином.

У документу у који је имао увид Радио Слободна Европа наводи се да ЗСО неће имати извршна овлашћења и да неће угрозити "независност и интегритет Косова".

Нацрт предвиђа могућност финансијске подршке Србије, као и директан канал комуникације ЗСО са владом такозваног Косова преко Министарства администрације локалне самоуправе.

Напомиње се да ће уставни суд такозваног Косова разматрати документ.

Према нацрту, у надлежности ЗСО убраја се право да тело доноси одлуке, прописе, упутства и декларације. Имаће пуну надлежност на локалном нивоу у области економског развоја, просторног планирања, здравља, образовања и заштите културног и верског идентитета.

По питању односа са централним властима пише да ЗСО неће на било који начин подривати уставни и правни однос централних и локалних власти у испуњавању својих циљева. Однос ће, наводи се, бити заснован на међусобној сарадњи и размени информација у духу промоције демократије, мултиетничности и интегрисаног друштва у складу са важећим законима Приштине.

Заједница има право да покреће или буде страна у поступцима пред судовима, укључујући уставни суд такозваног Косова, уколико одлуке или потези било које институције утичу на вршење њених овлашћења у складу са статутом.

Организација и буџет

Према нацрту, ЗСО би поред својих симбола требало да има скупштину, председника и потпредседника, саветодавно веће, администрацију и канцеларију за жалбе.

Главни орган би требало да буде скупштина, која усваја предлоге, измене или допуне статута, доноси правилнике, одлуке и декларације.

Скупштина такође именује и разрешава председника и потпредседнике. Подразумева се да ЗСО има најмање два потпредседника. Чланове бирају чланови Скупштина општина које су чланице ЗСО.

Седиште би требало да буде у Северној Митровици.

По питању финансирања, предвиђено је да ЗСО има свој буџет којим располаже "одговорно и транспарентно". Прецизира се да мора да има рачун у некој банци коју је лиценцирала Централна банка тзв. Косова.

Дакле, може да се финансира из сопственог буџета, доприноса својих чланица, централних институција, донација, као и финансијске подршке других домаћих или међународних институција, укључујући Београд.

Предвиђено је да буџет и расходи буду под надзором ЕУ у периоду од пет година.

Заједницу би требало да чини десет општина са српском већином: Грачаница, Штрпци, Пасјане, Ранилуг, Клокот, Ново Брдо, Северна Митровица, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток.

ЗСО може, ако жели, да се прикључи било која друга општина на Косову и Метохији.

Шта су новине

Акценат се ставља на питања управљања образовним и здравственим институцијама, пише Радио Слободна Европа. Школе и здравствене институције су под надлежношћу српских министарстава.

Статут предвиђа да ове институције постану приватне под окриљем ЗСО, а да Србија пружа "финансијски допринос".

Оне ће добити дозволе, односно лиценце за рад у складу са приштинским законом. Постојао би стандард "издавања дуплих диплома", приштинских и српских које би признавали и Београд и Приштина.

Није јасно како би изгледао образовни програм, јер постоји супротно становиште по питању историје и географије. Ипак, предвиђено је да ЗСО има пуну надлежност по питању образовне и здравствене политике.

Образовне и здравствене институције могу да користе просторије чију је изградњу финансирала Србија, стоји у нацрту.

ЗСО би, према статуту, требало да промовише и штити права чланица у области културе, језика и религије. То значи финансирање пројеката везаних за културно наслеђе у оквиру "административних граница" ЗСО, одржавање, рехабилитацију или конструкцију културног наслеђа.

Пуна надлежност на локалном нивоу је предвиђена и за урбано и рурално просторно планирање.

Нацрт статута предвиђа и повратак расељених у складу са Уредбом из 2008.

(РТ Балкан)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер