Реакције струке на Нацрт уставних амандмана усклађених са препорукама Венецијанске комисије које је објавило Министарство правде

Министарство правде Србије објавило је јуће на својој интернет презентацији Нацрт уставних амандмана у области правосуђа, који су усклађени са препорукама Венецијанске комисије.

Уследиле су бурне реакције из стручне јавности

Бољевић: Није уважена већина замерки, козметичке промене

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић изјавила је да најновији Нацрт уставних амандмана у области правосуђа није уважио већину замерки Венецијанске комисије и да осим козметичких, не садржи суштинске промене.

"Када се појавио први нацрт уставних амандмана у априлу, ми смо изнели сугестије и позвали да се направи радна група која ће укључити стручњаке, првенствено професоре уставног права. То се није хтело и зато ме не изненађује што се суштински сада ништа није променио и што све примедбе и даље стоје", рекла је Бољевић за агенцију Бета.

Она је нагласила да је један од највећих проблема то што није решен однос три гране власти, јер се "судска власт не може ограничити законодавном и извршном влашћу, већ само законима".

"Опет нису дефинисали шта је садржина судске власти, нису дефинисали гаранције судске независности - првенствено слободе изражавања и удруживања судија, нити су одредили материјалне гаранције", указала је Бољевић.

Драгана Бољевић је оценила и да ништа није урађено да се унапреди положај Високог савета судства (ВСС), као најважнијег тела, већ је напротив повећан политички утицај.

"За разлику од садашњег Устава, ВСС више не обезбеђује положај судова и судија, већ само гарантује. Он не управља судским системом, већ само статусним положајем судија и исто тако неће преузети судски буџет, што је све у супротности са стратегијом и акционим планом о поглављу 23", прецизирала је она.

Додала је и да погледу састава ВСС није учињен напредак, јер није уважена ни једна од сугестија Венцијанске комисије које је та институција предложила с циљем да "једна половина чланова не буде група истомишљеника која је под утицаје владајуће већине".

Како је навела "јако је угрожено" начело непремостивости судија, јер предложеним амадманима судије остају без правног лека уколико буду привремено упућивани у друге судове по налогу председника суда.

Додала је да амандмани остављају могућност реизбора судија, осим оних у Врховном касационом суду.   Бољевић је казала да ће Друштово судија Србије данас позвати Владу Србије да организује дебату око уставних промена, као и Скупштину Србије да надлежни одбор формира радну групу у којој ће професори права имати могућност да изнесу своје мишљење. 

"Наметањем Устава и лошом процедуром неће нико имати користи, то онемогућава дугорочан друштвени договор", рекла је Бољевић.

Министарство правде Србије објавило је јуче на својој интернет презентацији Нацрт уставних амандмана у области правосуђа, који су усклађивало са препорукама Венецијанске комисије.

Како је најављено, Министарство правде ће поводом новог нацрта организовати округли сто на којем ће стручној јавности представити амандмане, после чега ће текст Нацрта проследити Влади Србије у даљу процедуру.

Антонијевић: Нацртом Министарство правде одступило од декларисане политике Владе

Директор Комитета правника за људска права (Јуком) Милан Антонијевић изјавио је данас да је Министарство правде извршило усаглашавање текста Нацрта уставних амандмана у области правосуђа према минималним стандардима, док напреднија решења није узело у обзир.

Антонијевић је за агенцију Бета казао да је циљ измена Устава био искључење политичког утицаја на функционисање правосуђа, што је и предвиђено Акционим планом за Поглавље 23, али да је ресорно министарство оваквим нацртом одступило од декларисане политике Владе Србије.

"Јуком изражава забринутост да Министарство правде није у потпуности поштовало решења која је Венецијанска комисија препоручила у погледу састава Високог савета судства (ВСС), а то је да представници извршне власти, који могу да буду изабрани у ВСС, немају права гласа у овом телу, које је одређено као гарант независности судства", рекао је Антонијевић.

Он је подсетио да је Венецијанска комисија издала низ препорука којом се унапређује тренутни положај јавног тужилаштва, али да сугестије у погледу одговорности врховног јавног тужиоца нису у потпуности испуњене, због чега остаје "неодговоран за своја упутства, у случају да непосредно нижи јавни тужиоци сматрају да су незаконита".

Антонијевић је указао и да састав Високог савета тужилаца не пружа гаранције од искључења политичког утицаја на тужилаштво, односно да је "политички утицај већи у односу на досадашњи".

Он је казао да ће се 18. септембра бити организован округли сто у Београду поводом предложених уставних амандмана, који ће бити прилика да струковна удружења и друге организације цивилног друштва изнесу своје ставове.

"За неколико дана започиње расправа о понуђеним решењима, са којим се пре свега морају сложити грађани, због којих се деполитизација судства и спроводи. Комитет правника за људска права апелује да се у расправи морају чути и уважити ставови уставноправне науке и струке судија и тужилаца, који се годинама и деценијама залажу за унапређење правосуђа, као и професора из ове области, а који су до сада остали по страни", рекао је Антонијевић.

Додао је и да је неопходно објективно сагледати стање у правосуђу и осим деполитизације, говорити и о одговорности све три гране власти за садашње стање у правосуђу.

"Те одговоре, пре свега, дугујемо грађанима који пред судом покушавају да остваре своја права и дођу до правде", казао је Антонијевић.

Илић: Најновији Нацрт уставних амандамана није уважио већину сугестија Венецијанске комисије

Председник Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Горан Илић изјавио је данас да најновији Нацрт уставних амандмана у области правосуђа није уважио већину сугестија Венецијанске комисије и да није сагласан са Акционим планом за поглавље 23 Владе Србије.

Илић је за агенцију Бета рекао да је основним документом за придруживање Европској унији Акционим планом за поглавље 23 предвиђено да најмање половина чланова у будућем Високом савету тужилаца буду заменици тужилаца које бирају колеге.

"Међутим, текст Министарства правде предвиђа да само четири члана бирају саме колеге у тужилаштву, а шест посредно или непосредно бира парламент, што оставља могућност да Савет буде под контролом политике. Да буде парадокс већи сада су тужиоци већина у таком телу", казао је Илић.

Према његовим речима, амандмани не одговарају темељном документу за процес придруживања Европској унији који "испреговаран са чланицама ЕУ", због чега му се чини да Србија хоће у Европску унију по "својим правилима".

"Ако сам добро разумео у промену Устава, смо ушли да би правосуђе усагласили са европским стандардима и отклонили политички утицај, а политички утицај отклањамо тако што повећавамо број представника политике у Савету, а усаглашавамо правосуђе са европским стандардима тако што се не држимо основног документа наше државе са Европском унијом, онда ми се чини да све то помало не измиче логици. По мом уверењу уместо деполитизације добићемо релокацију политичког утицаја, политички утицај који је имала Скупштина у поступку избора тужилаца и заменика биће пренет на Савет тужилаца који ће због састава бити преовлађујуће политичко тело", рекао је Илић.

Он је навео да је други велики проблем то што предложени амандмани предвиђају могућност престанка мандата чланова Високог савета тужилаца уколико не донесу одлуку о неком питању.

Венецијанска комисија је такво решење за судије оценила негативно и чак навела да такво решење може да доведе до комичних ситуација.

"Уколико за се за неко место у правосуђу не јави ниједан кандидат који испуњава услове за избор Савет се распушта, јер није донео одлуку о избору, иако није могао да донесе такву одлуку. Или се може догодити да политички чланови Савета намерно не гласају за неку одлуку и тако изазову распуштање Савета", упозорио је Илић.

Он је указао и да о Уставном закону који прати ове амадмане није било јавне расправе, а тај закон је по одлуци Уставног суда из 2009. године добио карактер прелазних одредби Устава.

"Дакле, о делу будућег устава није било расправе, нити се Венецијанска комисија изјаснила о томе да ли је у складу са европским стандардима. Да то може да буде већи проблем од свих говори недавно искуство. Сви проблеми неуспеле реформе правосуђа из 2009. године прозилазе из одредби Уставног закона који је предвиђао реизбор судија и тужилаца који се завршио катастрофално", казао је Илић.

На крају је додао да је са групом професионалних организација недавно имао "врло конструктиван дијалог са премијерком" и да је била јасна разлика у расправи коју је организовало Министарство правде од разговора са председницом владе "која је показала отвореност и спремност да размењује аргументе".

"Тога раније није било и зато сматрам да би у наставку процеса измене Устава дебата требало да се води под окриљем Владе уз подршку премијерке или шефице српског преговарачког тима за ЕУ Тање Мишчевић", казао је Илић за агенцију Бета.

(Бета)

Видети још:

Министарство правде на сајту објавило Нацрт уставних амандмана усклађених са препорукама Венецијанске комисије