Reakcije struke na Nacrt ustavnih amandmana usklađenih sa preporukama Venecijanske komisije koje je objavilo Ministarstvo pravde

Ministarstvo pravde Srbije objavilo je juće na svojoj internet prezentaciji Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, koji su usklađeni sa preporukama Venecijanske komisije.

Usledile su burne reakcije iz stručne javnosti

Boljević: Nije uvažena većina zamerki, kozmetičke promene

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je da najnoviji Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa nije uvažio većinu zamerki Venecijanske komisije i da osim kozmetičkih, ne sadrži suštinske promene.

"Kada se pojavio prvi nacrt ustavnih amandmana u aprilu, mi smo izneli sugestije i pozvali da se napravi radna grupa koja će uključiti stručnjake, prvenstveno profesore ustavnog prava. To se nije htelo i zato me ne iznenađuje što se suštinski sada ništa nije promenio i što sve primedbe i dalje stoje", rekla je Boljević za agenciju Beta.

Ona je naglasila da je jedan od najvećih problema to što nije rešen odnos tri grane vlasti, jer se "sudska vlast ne može ograničiti zakonodavnom i izvršnom vlašću, već samo zakonima".

"Opet nisu definisali šta je sadržina sudske vlasti, nisu definisali garancije sudske nezavisnosti - prvenstveno slobode izražavanja i udruživanja sudija, niti su odredili materijalne garancije", ukazala je Boljević.

Dragana Boljević je ocenila i da ništa nije urađeno da se unapredi položaj Visokog saveta sudstva (VSS), kao najvažnijeg tela, već je naprotiv povećan politički uticaj.

"Za razliku od sadašnjeg Ustava, VSS više ne obezbeđuje položaj sudova i sudija, već samo garantuje. On ne upravlja sudskim sistemom, već samo statusnim položajem sudija i isto tako neće preuzeti sudski budžet, što je sve u suprotnosti sa strategijom i akcionim planom o poglavlju 23", precizirala je ona.

Dodala je i da pogledu sastava VSS nije učinjen napredak, jer nije uvažena ni jedna od sugestija Vencijanske komisije koje je ta institucija predložila s ciljem da "jedna polovina članova ne bude grupa istomišljenika koja je pod uticaje vladajuće većine".

Kako je navela "jako je ugroženo" načelo nepremostivosti sudija, jer predloženim amadmanima sudije ostaju bez pravnog leka ukoliko budu privremeno upućivani u druge sudove po nalogu predsednika suda.

Dodala je da amandmani ostavljaju mogućnost reizbora sudija, osim onih u Vrhovnom kasacionom sudu.   Boljević je kazala da će Društovo sudija Srbije danas pozvati Vladu Srbije da organizuje debatu oko ustavnih promena, kao i Skupštinu Srbije da nadležni odbor formira radnu grupu u kojoj će profesori prava imati mogućnost da iznesu svoje mišljenje. 

"Nametanjem Ustava i lošom procedurom neće niko imati koristi, to onemogućava dugoročan društveni dogovor", rekla je Boljević.

Ministarstvo pravde Srbije objavilo je juče na svojoj internet prezentaciji Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, koji su usklađivalo sa preporukama Venecijanske komisije.

Kako je najavljeno, Ministarstvo pravde će povodom novog nacrta organizovati okrugli sto na kojem će stručnoj javnosti predstaviti amandmane, posle čega će tekst Nacrta proslediti Vladi Srbije u dalju proceduru.

Antonijević: Nacrtom Ministarstvo pravde odstupilo od deklarisane politike Vlade

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) Milan Antonijević izjavio je danas da je Ministarstvo pravde izvršilo usaglašavanje teksta Nacrta ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa prema minimalnim standardima, dok naprednija rešenja nije uzelo u obzir.

Antonijević je za agenciju Beta kazao da je cilj izmena Ustava bio isključenje političkog uticaja na funkcionisanje pravosuđa, što je i predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 23, ali da je resorno ministarstvo ovakvim nacrtom odstupilo od deklarisane politike Vlade Srbije.

"Jukom izražava zabrinutost da Ministarstvo pravde nije u potpunosti poštovalo rešenja koja je Venecijanska komisija preporučila u pogledu sastava Visokog saveta sudstva (VSS), a to je da predstavnici izvršne vlasti, koji mogu da budu izabrani u VSS, nemaju prava glasa u ovom telu, koje je određeno kao garant nezavisnosti sudstva", rekao je Antonijević.

On je podsetio da je Venecijanska komisija izdala niz preporuka kojom se unapređuje trenutni položaj javnog tužilaštva, ali da sugestije u pogledu odgovornosti vrhovnog javnog tužioca nisu u potpunosti ispunjene, zbog čega ostaje "neodgovoran za svoja uputstva, u slučaju da neposredno niži javni tužioci smatraju da su nezakonita".

Antonijević je ukazao i da sastav Visokog saveta tužilaca ne pruža garancije od isključenja političkog uticaja na tužilaštvo, odnosno da je "politički uticaj veći u odnosu na dosadašnji".

On je kazao da će se 18. septembra biti organizovan okrugli sto u Beogradu povodom predloženih ustavnih amandmana, koji će biti prilika da strukovna udruženja i druge organizacije civilnog društva iznesu svoje stavove.

"Za nekoliko dana započinje rasprava o ponuđenim rešenjima, sa kojim se pre svega moraju složiti građani, zbog kojih se depolitizacija sudstva i sprovodi. Komitet pravnika za ljudska prava apeluje da se u raspravi moraju čuti i uvažiti stavovi ustavnopravne nauke i struke sudija i tužilaca, koji se godinama i decenijama zalažu za unapređenje pravosuđa, kao i profesora iz ove oblasti, a koji su do sada ostali po strani", rekao je Antonijević.

Dodao je i da je neophodno objektivno sagledati stanje u pravosuđu i osim depolitizacije, govoriti i o odgovornosti sve tri grane vlasti za sadašnje stanje u pravosuđu.

"Te odgovore, pre svega, dugujemo građanima koji pred sudom pokušavaju da ostvare svoja prava i dođu do pravde", kazao je Antonijević.

Ilić: Najnoviji Nacrt ustavnih amandamana nije uvažio većinu sugestija Venecijanske komisije

Predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Goran Ilić izjavio je danas da najnoviji Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa nije uvažio većinu sugestija Venecijanske komisije i da nije saglasan sa Akcionim planom za poglavlje 23 Vlade Srbije.

Ilić je za agenciju Beta rekao da je osnovnim dokumentom za pridruživanje Evropskoj uniji Akcionim planom za poglavlje 23 predviđeno da najmanje polovina članova u budućem Visokom savetu tužilaca budu zamenici tužilaca koje biraju kolege.

"Međutim, tekst Ministarstva pravde predviđa da samo četiri člana biraju same kolege u tužilaštvu, a šest posredno ili neposredno bira parlament, što ostavlja mogućnost da Savet bude pod kontrolom politike. Da bude paradoks veći sada su tužioci većina u takom telu", kazao je Ilić.

Prema njegovim rečima, amandmani ne odgovaraju temeljnom dokumentu za proces pridruživanja Evropskoj uniji koji "ispregovaran sa članicama EU", zbog čega mu se čini da Srbija hoće u Evropsku uniju po "svojim pravilima".

"Ako sam dobro razumeo u promenu Ustava, smo ušli da bi pravosuđe usaglasili sa evropskim standardima i otklonili politički uticaj, a politički uticaj otklanjamo tako što povećavamo broj predstavnika politike u Savetu, a usaglašavamo pravosuđe sa evropskim standardima tako što se ne držimo osnovnog dokumenta naše države sa Evropskom unijom, onda mi se čini da sve to pomalo ne izmiče logici. Po mom uverenju umesto depolitizacije dobićemo relokaciju političkog uticaja, politički uticaj koji je imala Skupština u postupku izbora tužilaca i zamenika biće prenet na Savet tužilaca koji će zbog sastava biti preovlađujuće političko telo", rekao je Ilić.

On je naveo da je drugi veliki problem to što predloženi amandmani predviđaju mogućnost prestanka mandata članova Visokog saveta tužilaca ukoliko ne donesu odluku o nekom pitanju.

Venecijanska komisija je takvo rešenje za sudije ocenila negativno i čak navela da takvo rešenje može da dovede do komičnih situacija.

"Ukoliko za se za neko mesto u pravosuđu ne javi nijedan kandidat koji ispunjava uslove za izbor Savet se raspušta, jer nije doneo odluku o izboru, iako nije mogao da donese takvu odluku. Ili se može dogoditi da politički članovi Saveta namerno ne glasaju za neku odluku i tako izazovu raspuštanje Saveta", upozorio je Ilić.

On je ukazao i da o Ustavnom zakonu koji prati ove amadmane nije bilo javne rasprave, a taj zakon je po odluci Ustavnog suda iz 2009. godine dobio karakter prelaznih odredbi Ustava.

"Dakle, o delu budućeg ustava nije bilo rasprave, niti se Venecijanska komisija izjasnila o tome da li je u skladu sa evropskim standardima. Da to može da bude veći problem od svih govori nedavno iskustvo. Svi problemi neuspele reforme pravosuđa iz 2009. godine prozilaze iz odredbi Ustavnog zakona koji je predviđao reizbor sudija i tužilaca koji se završio katastrofalno", kazao je Ilić.

Na kraju je dodao da je sa grupom profesionalnih organizacija nedavno imao "vrlo konstruktivan dijalog sa premijerkom" i da je bila jasna razlika u raspravi koju je organizovalo Ministarstvo pravde od razgovora sa predsednicom vlade "koja je pokazala otvorenost i spremnost da razmenjuje argumente".

"Toga ranije nije bilo i zato smatram da bi u nastavku procesa izmene Ustava debata trebalo da se vodi pod okriljem Vlade uz podršku premijerke ili šefice srpskog pregovaračkog tima za EU Tanje Miščević", kazao je Ilić za agenciju Beta.

(Beta)

Videti još:

Ministarstvo pravde na sajtu objavilo Nacrt ustavnih amandmana usklađenih sa preporukama Venecijanske komisije