Реакција пољских медија на катастрофу код Смолeнска

Да ли је то још један Катињ? Управо се тако може означити однос Пољака према погибији високих личности земље у авионској несрећи недалеко од аеродрома «Северни» код Смоленска.

«То је несрећа – друга после Катиња. Тада су покушали да нам одсеку главу, а сада је изгинула елита наше државе. Независно од разлике, интелектуални губици за народ су веома велики» - овако је прокоментарисао оно што се догодило бивши председник Пољске Лех Валенса. Европски посланик Јацек Курски позвао је пољску политичку класу да изведе закључке из трагедије, јер је «конфликт између премијера и председника превршио све границе, што се одразило у овој трагедији». Тешко је рећи шта је, заправо, имао у виду Јацек Курски, повезујући сталне сукобе покојног Леха Качињског са Доналдом Туском, али њихови спорови у ком ће авиону летети и ко треба да каже последњу реч у пољској спољној политици заиста су појава у прилозима пољских новинара.

«То је проклето место, - изјавио је у интервјуу новинарима бивши шеф пољске државе Александар Квашњевски. «Сада ћемо одлазити тамо да би смо одавали пошту онима, који су погинули 1940. године, и онима који су погинули у катастрофи 2010. године. Другог таквог места у пољској историји нема».

По мишљењу Квашњевског, Пољској ће бити крајње тешко да пронађе достојну замену погинулим државним руководиоцима. Он је изразио чуђење, што су сви представници пољског генералитета летели једним авионом, кршећи сва правила безбедности. Међу политичарима леве оријентације биће тешко пронаћи достојног наследника Јежију Шмајдзинском. Губици партије «Право и правичност» («ПиП») Квашњевски сматра заиста драматичним. Проћи ће подоста времена пре него што на смену дођу истински професионалци свог посла.

Међутим, представник Савеза левих демократских снага Лешек Милер је апеловао да се обрати пажња на израубованост авионског парка, којим се користе највиши чиновници. По његовим речима, власти дуго времена нису могле да се одлуче на трошкове скопчане са обнављањем парка ваздухоплова, иритирајући тако додатно пољску јавност. Милер верује да ће трагедија амортизовати предизборне страсти, али само на неко време. Потом ће се решавати ко ће ући у борбу од стране «ПиП» (партија председника Л.Качињског) и од стране «Савеза левих демократских снага» (партија Гжегожа Напералског). За сада политички опоненти избегавају оштре изјаве, трудећи се да освоје срца будућих бирача. На питања новинара о помоћи од стране Русије у истрази катастрофе Милер је изразио уверење да ће Москва учинити све што од ње зависи, пошто ће трагедија пољских официра у Катињу остати заувек повезана са катастрофом председничког авиона и са погибијом високопостављених пољских политичара. При том Милер није одобрио покушаје Леха Валенсе да увеже у једно обе трагедије у њиховом симболичном преламању, пошто такве емоционалне инсинуације могу отићи предалеко у завођењу пољског друштва. Исто мишљење изнели су верски представници пољске, поред осталог и кардинал Станислав Дзивиш.

Професор Јануш Чапински је одбацио било какве конспиролошке теорије катастрофе која се десила и позвао власти да хитно замене застареле «Тупољеве» савременијим летелицама. Професор Чапински је такође изразио своје неслагање са ставом професора Јана Хартмана, који је авионску катастрофу означио као «смејурију историје» и изјавио да га је оно што се догодило разгневило, јер је «проклети Катињ» поново обавио тужну жетву.

Професор историје идеологије Мартин Крул је у интервјуу пољским репортерима изјавио, да сада предстоји да се изаберу достојни људи на функције шефа Централне банке Пољске и Института народног памћења. «То ће бити тешко, - признаје професор Крул, нарочито ако се то чини у журби. «ПиП» је изгубила половину свог руководства. Због тога ће се мало радовати чак и њихови политички противници. Како ће се понашати Јарослав Качињски? Уз сво поштовање већ сада је време да се о томе поразмисли». Сумирајући, професор Крул је изнео мишљење да ће предстојећа председничка кампања имати миран и одмерен карактер, јер ни једна политичка снага неће ризиковати да спекулише на тему авионске несреће председничког авиона.

Политолог Варшавског универзитета Рафал Хведорук верује да ће се у светлу трагедије која се десила пољски политичари понашати достојанствено, али је ипак означио политичку демагогију као главну ману пољског политичког миљеа. Међу политолозима се чују прогнозе, да ће се Јарослав Качињски вероватно повући из политике, што може довести до распада партије «ПиП». Међутим, при том они не искључују другу варијанту – јачање активности брата покојног председника, који ће се на тај начин позиционирати као политички наследник Леха Качињског и његовог курса. Како је приметио професор Варшавског универзитета Вавжинец Конарски, највеће губитке претрпео је десни спектар политичке сцене. Професор социологије Варшавског универзитета Иренеуш Кшемински сматра, да ће Јарослав Качињски ипак морати да наступи у улози оца нације у овом тешком тренутку за њу. У међувремену је Антониј Мацеревич, члан «ПиП» означио катастрофу као опасност по опстанак пољске државе и позвао све да оставе по страни сплетке и конфликте. У сличним изјавама сагледава се прикривена жеља да се мобилише свој електорат, обезвређујући истовремено своје опоненте, који тешко да ће се одлучити на бескомпромисну борбу у условима када погибију председника дубоко жали сваки Пољак.

За сада обавезе председника Републике Пољске обавља председник сејма Бронислав Коморовски. Обраћајући се телевизијским новинарима он је позвао политичке снаге на јединство, без подела на леве и десне, али се није уздржао да не повеже у једно погибију Пољака у Катињу 1940-их и 2010-те.

Међутим, већина коментара у пољским медијима више се односи на детаље оног што се догодило, као и на последице по политички живот Пољске. Тек мањи број политичара је покушао да симболично повеже Катињ број један и Катињ број два, како већ називају погибију пољских политичара сами Пољаци. По правилу, тако емоционалне и неуравнотежене изјаве припадају или политичарима у пензији, или мало познатим представницима научне заједнице. У самом пољском друштву влада атмосфера разочарења и туге. Кораци руског руководства у сусрет жељама пољске стране у погледу истраге о узроцима катастрофе, као и обраћање председника Дмитрија Медведева пољском народу смањили су потенцијално антируско усијавање страсти у Пољској. Русофобских и гневних изјава на адресу Москве нема. Пољским политичарима није до тога, јер обезглављена држава се налази у незгодној ситуацији, иако Устав Пољске предвиђа могућност погибије првих личности државе. Али никада раније Пољаци нису истовремено изгубили толико политичара. У атмосфери извесне збуњености и неверице у тако суров ударац судбине Пољаци су концентрисани на своју тугу, привремено заборавивши на вечите клетве против Русије, које су постале визит-карта пољске политике.

Владислав Гулјевич (Украјина)

(Фонд стратешке културе, 11.4.2010)