Reakcija poljskih medija na katastrofu kod Smolenska

Da li je to još jedan Katinj? Upravo se tako može označiti odnos Poljaka prema pogibiji visokih ličnosti zemlje u avionskoj nesreći nedaleko od aerodroma «Severni» kod Smolenska.

«To je nesreća – druga posle Katinja. Tada su pokušali da nam odseku glavu, a sada je izginula elita naše države. Nezavisno od razlike, intelektualni gubici za narod su veoma veliki» - ovako je prokomentarisao ono što se dogodilo bivši predsednik Poljske Leh Valensa. Evropski poslanik Jacek Kurski pozvao je poljsku političku klasu da izvede zaključke iz tragedije, jer je «konflikt između premijera i predsednika prevršio sve granice, što se odrazilo u ovoj tragediji». Teško je reći šta je, zapravo, imao u vidu Jacek Kurski, povezujući stalne sukobe pokojnog Leha Kačinjskog sa Donaldom Tuskom, ali njihovi sporovi u kom će avionu leteti i ko treba da kaže poslednju reč u poljskoj spoljnoj politici zaista su pojava u prilozima poljskih novinara.

«To je prokleto mesto, - izjavio je u intervjuu novinarima bivši šef poljske države Aleksandar Kvašnjevski. «Sada ćemo odlaziti tamo da bi smo odavali poštu onima, koji su poginuli 1940. godine, i onima koji su poginuli u katastrofi 2010. godine. Drugog takvog mesta u poljskoj istoriji nema».

Po mišljenju Kvašnjevskog, Poljskoj će biti krajnje teško da pronađe dostojnu zamenu poginulim državnim rukovodiocima. On je izrazio čuđenje, što su svi predstavnici poljskog generaliteta leteli jednim avionom, kršeći sva pravila bezbednosti. Među političarima leve orijentacije biće teško pronaći dostojnog naslednika Ježiju Šmajdzinskom. Gubici partije «Pravo i pravičnost» («PiP») Kvašnjevski smatra zaista dramatičnim. Proći će podosta vremena pre nego što na smenu dođu istinski profesionalci svog posla.

Međutim, predstavnik Saveza levih demokratskih snaga Lešek Miler je apelovao da se obrati pažnja na izraubovanost avionskog parka, kojim se koriste najviši činovnici. Po njegovim rečima, vlasti dugo vremena nisu mogle da se odluče na troškove skopčane sa obnavljanjem parka vazduhoplova, iritirajući tako dodatno poljsku javnost. Miler veruje da će tragedija amortizovati predizborne strasti, ali samo na neko vreme. Potom će se rešavati ko će ući u borbu od strane «PiP» (partija predsednika L.Kačinjskog) i od strane «Saveza levih demokratskih snaga» (partija Gžegoža Naperalskog). Za sada politički oponenti izbegavaju oštre izjave, trudeći se da osvoje srca budućih birača. Na pitanja novinara o pomoći od strane Rusije u istrazi katastrofe Miler je izrazio uverenje da će Moskva učiniti sve što od nje zavisi, pošto će tragedija poljskih oficira u Katinju ostati zauvek povezana sa katastrofom predsedničkog aviona i sa pogibijom visokopostavljenih poljskih političara. Pri tom Miler nije odobrio pokušaje Leha Valense da uveže u jedno obe tragedije u njihovom simboličnom prelamanju, pošto takve emocionalne insinuacije mogu otići predaleko u zavođenju poljskog društva. Isto mišljenje izneli su verski predstavnici poljske, pored ostalog i kardinal Stanislav Dziviš.

Profesor Januš Čapinski je odbacio bilo kakve konspirološke teorije katastrofe koja se desila i pozvao vlasti da hitno zamene zastarele «Tupoljeve» savremenijim letelicama. Profesor Čapinski je takođe izrazio svoje neslaganje sa stavom profesora Jana Hartmana, koji je avionsku katastrofu označio kao «smejuriju istorije» i izjavio da ga je ono što se dogodilo razgnevilo, jer je «prokleti Katinj» ponovo obavio tužnu žetvu.

Profesor istorije ideologije Martin Krul je u intervjuu poljskim reporterima izjavio, da sada predstoji da se izaberu dostojni ljudi na funkcije šefa Centralne banke Poljske i Instituta narodnog pamćenja. «To će biti teško, - priznaje profesor Krul, naročito ako se to čini u žurbi. «PiP» je izgubila polovinu svog rukovodstva. Zbog toga će se malo radovati čak i njihovi politički protivnici. Kako će se ponašati Jaroslav Kačinjski? Uz svo poštovanje već sada je vreme da se o tome porazmisli». Sumirajući, profesor Krul je izneo mišljenje da će predstojeća predsednička kampanja imati miran i odmeren karakter, jer ni jedna politička snaga neće rizikovati da spekuliše na temu avionske nesreće predsedničkog aviona.

Politolog Varšavskog univerziteta Rafal Hvedoruk veruje da će se u svetlu tragedije koja se desila poljski političari ponašati dostojanstveno, ali je ipak označio političku demagogiju kao glavnu manu poljskog političkog miljea. Među politolozima se čuju prognoze, da će se Jaroslav Kačinjski verovatno povući iz politike, što može dovesti do raspada partije «PiP». Međutim, pri tom oni ne isključuju drugu varijantu – jačanje aktivnosti brata pokojnog predsednika, koji će se na taj način pozicionirati kao politički naslednik Leha Kačinjskog i njegovog kursa. Kako je primetio profesor Varšavskog univerziteta Vavžinec Konarski, najveće gubitke pretrpeo je desni spektar političke scene. Profesor sociologije Varšavskog univerziteta Ireneuš Kšeminski smatra, da će Jaroslav Kačinjski ipak morati da nastupi u ulozi oca nacije u ovom teškom trenutku za nju. U međuvremenu je Antonij Macerevič, član «PiP» označio katastrofu kao opasnost po opstanak poljske države i pozvao sve da ostave po strani spletke i konflikte. U sličnim izjavama sagledava se prikrivena želja da se mobiliše svoj elektorat, obezvređujući istovremeno svoje oponente, koji teško da će se odlučiti na beskompromisnu borbu u uslovima kada pogibiju predsednika duboko žali svaki Poljak.

Za sada obaveze predsednika Republike Poljske obavlja predsednik sejma Bronislav Komorovski. Obraćajući se televizijskim novinarima on je pozvao političke snage na jedinstvo, bez podela na leve i desne, ali se nije uzdržao da ne poveže u jedno pogibiju Poljaka u Katinju 1940-ih i 2010-te.

Međutim, većina komentara u poljskim medijima više se odnosi na detalje onog što se dogodilo, kao i na posledice po politički život Poljske. Tek manji broj političara je pokušao da simbolično poveže Katinj broj jedan i Katinj broj dva, kako već nazivaju pogibiju poljskih političara sami Poljaci. Po pravilu, tako emocionalne i neuravnotežene izjave pripadaju ili političarima u penziji, ili malo poznatim predstavnicima naučne zajednice. U samom poljskom društvu vlada atmosfera razočarenja i tuge. Koraci ruskog rukovodstva u susret željama poljske strane u pogledu istrage o uzrocima katastrofe, kao i obraćanje predsednika Dmitrija Medvedeva poljskom narodu smanjili su potencijalno antirusko usijavanje strasti u Poljskoj. Rusofobskih i gnevnih izjava na adresu Moskve nema. Poljskim političarima nije do toga, jer obezglavljena država se nalazi u nezgodnoj situaciji, iako Ustav Poljske predviđa mogućnost pogibije prvih ličnosti države. Ali nikada ranije Poljaci nisu istovremeno izgubili toliko političara. U atmosferi izvesne zbunjenosti i neverice u tako surov udarac sudbine Poljaci su koncentrisani na svoju tugu, privremeno zaboravivši na večite kletve protiv Rusije, koje su postale vizit-karta poljske politike.

Vladislav Guljevič (Ukrajina)

(Fond strateške kulture, 11.4.2010)