Размена амбасадора са Косовом поделила црногорску власт

Иако шеф црногорски дипломатије Милан Роћен тврди да у врху ДПС-а нема сукоба у вези размене амбасадора са Косовом, уочи Нове године, опречне ставове о том питању изнели су премијер Ђукановић и председник Филип Вујановић.

Успостављање дипломатских односа између Подгорице и Приштине могло би, судећи према најновијим изјавама највиших државника, продубити поделе у врху државне и партијске власти у Црној Гори.

Поред неспоразума око поновне жеље премијера Мила Ђукановића да га, после најављеног повлачења, на тој функцији замени потпредседник владе и министар финансија Игор Лукшић, отворено је и питање успостављања дипломатских односа са Приштином.

Иако министар спољних послова Милан Роћен тврди да у врху Демократске партије социјалиста нема никаквог сукоба у вези са разменом амбасадора са Косовом, уочи Нове године, опречне ставове о том питању изнели су премијер Ђукановић и шеф државе Филип Вујановић.

Црна Гора је косовску независност признала 9. октобра 2008. године, дан пошто је у Генералној скупштини УН, на захтев Србије, одлучено да се о легалности једнострано донете одлуке изјасни Међународни суд правде у Хагу.

Роћен признаје да о успостављању дипломатских односа постоје, како је рекао, различита гледања о томе када би то требало урадити.

Уз респектовање става шефа државе и других високо позиционираних људи у власти који сматрају да треба "проценити који је најбољи тренутак", Роћен је поручио да председник потписује акредитиве, али да влада и Министарство иностраних послова воде спољну политику.

Тако су се на једној страни нашли Ђукановић, председник црногорског парламента Ранко Кривокапић и Роћен, док су на другој страни потпредседници ДПС-а, председник Вујановић и вицепремијер Светозар Маровић.

Ђуакновић је, уочи Нове године, поновио да се признање косовске независности не може ревидирати и да је прича о томе "губљење времена".

Не спорећи важност Србије у региону и однос Београда и Подгорице, Ђукановић је најавио да ће дипломатски односи са Приштином бити успостављени "у блиској будућности".

Стављајући се на страну Ђукановића и Роћена, Кривокапић је изјавио да је спор пред Међународним судом правде ствар Србије и Косова и да Црна Гора "не може чекати предуго" на успостављање дипломатских односа са Косовом.

Са друге стране, Вујановић и Маровић мисле другачије, а аналитичари тврде да за такве ставове они имају недвосмислену подршку у трећем потпредседнику ДПС-а Жељку Штурановићу, Митрополији црногорско-приморској, српском народу, Црногорцима на Косову и у делу црногорске опозиције.

Црногорски председник је, дан после Ђукановићеве изјаве, поновио свој до сада више пута изречен став да ће он указ о именовању амбасадора у Приштини потписати када црногорска мањина буде призната на Косову и када тој црногорској мањини, како је рекао, буде обезбеђено њено аутентично представљање.

Вујановић је поручио и да је неопходно да Косово претходно створи услове за повратак избеглих и расељених, подсетивши да је, према попису становништва 1981. године, на Косову било више од 28.000 Црногораца и да су по бројности они, после Срба, на Косову били друга по величини нелабнаска популација.

Вујановић је рекао да Влада Црне Горе има "веома пажљив однос" када је у питању успостављање дипломатских односа са Косовом, као и да ће одлука о томе бити донета у време које, како је навео, процени оптималним.

Маровић је, средином децембра, изјавио да је Црној Гори најискреније стало до најбољих односа са Србијом и да дипломатски односи Подгорице са Приштином неће бити успостављени пре одлуке Међународног суда правде.

Маровић је тада напоменуо да то није званичан став Подгорице, али је истакао да не види разлоге за било какво пожуривање.

Вицепремијер и последњи председник државне заједнице СЦГ је казао и да ће Црна Гора с поштовањем размотрити сваку одлуку Међународног суда око легалности проглашења косовске независности.

Такву Маровићеву изјаву црногорски професор међународног права Благота Митрић је назвао "политичком игром надмудривања".

У међувремену, у јавности се шпекулише да ће први амбасадор Црне Горе у Приштини бити бивши генерални директор РТВ Црне Горе Радован Миљанић, док би, како је и сам више пута најавио, први дипломатски представник Приштине у Подгорици требало да буде некадашњи шеф комунистичке омладине и високи функционер у Титовој Југославији Азем Власи.

(РТС)