Razmena ambasadora sa Kosovom podelila crnogorsku vlast

Iako šef crnogorski diplomatije Milan Roćen tvrdi da u vrhu DPS-a nema sukoba u vezi razmene ambasadora sa Kosovom, uoči Nove godine, oprečne stavove o tom pitanju izneli su premijer Đukanović i predsednik Filip Vujanović.

Uspostavljanje diplomatskih odnosa između Podgorice i Prištine moglo bi, sudeći prema najnovijim izjavama najviših državnika, produbiti podele u vrhu državne i partijske vlasti u Crnoj Gori.

Pored nesporazuma oko ponovne želje premijera Mila Đukanovića da ga, posle najavljenog povlačenja, na toj funkciji zameni potpredsednik vlade i ministar finansija Igor Lukšić, otvoreno je i pitanje uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Prištinom.

Iako ministar spoljnih poslova Milan Roćen tvrdi da u vrhu Demokratske partije socijalista nema nikakvog sukoba u vezi sa razmenom ambasadora sa Kosovom, uoči Nove godine, oprečne stavove o tom pitanju izneli su premijer Đukanović i šef države Filip Vujanović.

Crna Gora je kosovsku nezavisnost priznala 9. oktobra 2008. godine, dan pošto je u Generalnoj skupštini UN, na zahtev Srbije, odlučeno da se o legalnosti jednostrano donete odluke izjasni Međunarodni sud pravde u Hagu.

Roćen priznaje da o uspostavljanju diplomatskih odnosa postoje, kako je rekao, različita gledanja o tome kada bi to trebalo uraditi.

Uz respektovanje stava šefa države i drugih visoko pozicioniranih ljudi u vlasti koji smatraju da treba "proceniti koji je najbolji trenutak", Roćen je poručio da predsednik potpisuje akreditive, ali da vlada i Ministarstvo inostranih poslova vode spoljnu politiku.

Tako su se na jednoj strani našli Đukanović, predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić i Roćen, dok su na drugoj strani potpredsednici DPS-a, predsednik Vujanović i vicepremijer Svetozar Marović.

Đuaknović je, uoči Nove godine, ponovio da se priznanje kosovske nezavisnosti ne može revidirati i da je priča o tome "gubljenje vremena".

Ne sporeći važnost Srbije u regionu i odnos Beograda i Podgorice, Đukanović je najavio da će diplomatski odnosi sa Prištinom biti uspostavljeni "u bliskoj budućnosti".

Stavljajući se na stranu Đukanovića i Roćena, Krivokapić je izjavio da je spor pred Međunarodnim sudom pravde stvar Srbije i Kosova i da Crna Gora "ne može čekati predugo" na uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Kosovom.

Sa druge strane, Vujanović i Marović misle drugačije, a analitičari tvrde da za takve stavove oni imaju nedvosmislenu podršku u trećem potpredsedniku DPS-a Željku Šturanoviću, Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, srpskom narodu, Crnogorcima na Kosovu i u delu crnogorske opozicije.

Crnogorski predsednik je, dan posle Đukanovićeve izjave, ponovio svoj do sada više puta izrečen stav da će on ukaz o imenovanju ambasadora u Prištini potpisati kada crnogorska manjina bude priznata na Kosovu i kada toj crnogorskoj manjini, kako je rekao, bude obezbeđeno njeno autentično predstavljanje.

Vujanović je poručio i da je neophodno da Kosovo prethodno stvori uslove za povratak izbeglih i raseljenih, podsetivši da je, prema popisu stanovništva 1981. godine, na Kosovu bilo više od 28.000 Crnogoraca i da su po brojnosti oni, posle Srba, na Kosovu bili druga po veličini nelabnaska populacija.

Vujanović je rekao da Vlada Crne Gore ima "veoma pažljiv odnos" kada je u pitanju uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Kosovom, kao i da će odluka o tome biti doneta u vreme koje, kako je naveo, proceni optimalnim.

Marović je, sredinom decembra, izjavio da je Crnoj Gori najiskrenije stalo do najboljih odnosa sa Srbijom i da diplomatski odnosi Podgorice sa Prištinom neće biti uspostavljeni pre odluke Međunarodnog suda pravde.

Marović je tada napomenuo da to nije zvaničan stav Podgorice, ali je istakao da ne vidi razloge za bilo kakvo požurivanje.

Vicepremijer i poslednji predsednik državne zajednice SCG je kazao i da će Crna Gora s poštovanjem razmotriti svaku odluku Međunarodnog suda oko legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti.

Takvu Marovićevu izjavu crnogorski profesor međunarodnog prava Blagota Mitrić je nazvao "političkom igrom nadmudrivanja".

U međuvremenu, u javnosti se špekuliše da će prvi ambasador Crne Gore u Prištini biti bivši generalni direktor RTV Crne Gore Radovan Miljanić, dok bi, kako je i sam više puta najavio, prvi diplomatski predstavnik Prištine u Podgorici trebalo da bude nekadašnji šef komunističke omladine i visoki funkcioner u Titovoj Jugoslaviji Azem Vlasi.

(RTS)