петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Расим Љајић: Србија нема капацитете да осетније повећа извоз у Русију
Хроника

Расим Љајић: Србија нема капацитете да осетније повећа извоз у Русију

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 26. август 2014.

Одлука Србије да поштује вољу ЕУ у вези с извозом у Русију неће превише утицати на српску привреду јер, како каже у интервјуу за „Блиц“ министар Љајић, Србија нити жели да користи ситуацију, нити има капацитете да осетније повећа извоз.

- Ми смо у првих шест месеци ове године, када није било санкција ЕУ према Русији и контрасанкција, повећали извоз пољопривредних производа и хране у Русију за 68 одсто. Привреда има своју динамику и логику. Потражња из Русије расте, не само према нама, него према целом свету. Али оно што ми извозимо неупоредиво је мање од онога што у Русију извозе други - каже Љајић за “Блиц”.

Раније је било приче да би Србија могла да повећа годишњи извоз у Русију са 172 на 300 милиона долара.

- Да, али то су опет промили када поредите са, рецимо, земљама Европске уније, које су у 2013. години у Русију извезле робе у вредности од 1,8 милијарди евра. Ми смо, на пример, у 2013. години извезли воћа за 50 милиона евра, а Еквадор 429,2 милиона, Турска 286 милиона, Пољска 216 милиона, Аргентина 185 милиона... Ако нека приватна фирма извози у Русију, то нема везе са државом. Ми немамо могућности да осетније повећамо извоз, нити желимо да користимо ситуацију, па смо зато и рекли да нећемо субвенционисати извоз у Русију.

Поново су појачани напори Косова да добије позивни телефонски број, па има најава да ће то поново покушати да издејствују на конференцији Међународне телекомуникационе уније у Сеулу у октобру или новембру.

- Ништа ту они не могу без Србије. То не може да се уради тако како су у Приштини, а и појединци у Бриселу, замислили. Ми смо се Бриселским споразумом обавезали да ћемо да подржимо тај процес, али само на начин који поштује стандарде и принципе Међународне телекомнукационе уније (ИТУ). Не желимо да опструирамо Бриселски споразум, али тражимо да се поштују стандарди ИТУ.

Почетком септембра пушта се паралелно аналогни и дигитални телевизијски сигнал.

Када се могу очекивати прходи од продаје дигиталне дивиденде?

- Одмах по окончању процеса дигитализације, 17. јуна 2015. године, ми ћемо бити у могућности да распишемо тендер за продају дигиталне дивиденде, односно ослобођеног дела спектра. Пре тога то није могуће, али је реално да ће брзо након тог датума то бити учињено. Очекујемо да од тога држава може да заради између 70 и 100 милиона евра.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер