Rada Trajković: Pitanje državljanstva “Kosova” je politički a ne jezički problem

Poslanica Jedinstvene srpske liste u Skuštini Kosova Rada Trajković smatra da je pitanje državljanstva “Kosovar” u ličnim dokumentima, koja se izdaju na Kosovu, politički, a ne jezički problem koji diskriminiše Srbe.

Trajkovićeva je to rekla na debati u Medija centru u Čaglavici, na temu “Sprovođenje Zakona protiv diskriminacije na Kosovu”. Na debati je ocenjeno da se postavlja pitanje primene ovog zakona.

“Nametanje državnosti Kosovar i pokušaj stvaranja surogat nacije Srba je nešto što je zaista teška diskriminacija. Neki hoće da kažu da je to jezička diskriminacija ili jezički problem, ali ja mislim da je duboko politički s obzirom da Srbi kao narod to ne prihvataju”, kazala je Trajkovićeva.

Ona dodaje da, iako je član parlamenta, ona ne može značajno da utiče na sprovođenje Zakona protiv diskriminacije, ali i bilo kog drugog zakona.

“Poslednji primer je recimo zaštita Prizrena, kulturne baštine SPC-a, i u Velikoj Hoči. Taj zakon se dva puta vraćao u skupštinu, dva puta nije bio prihaćen i očekuje se da ga po treći put gospodin Fejt vrati u skupštinu.To definitivno govori da imamo grupnu diskriminaciju koja je, nažalost, instalirana i unutar instituija sistema kao što je zakonodavna vlast ili skupština”, navodi ona.

Nenad Maksimović iz Centra za mir i toleranciju smatra da je najbolji primer diskriminacije jezik, jer, kako je naveo, čak 48 procenata znakova na Kosovu ispisano je pogrešno. Ali problem je, kako naglašava, i u zvaničnim dokumentima koja su napisana na lošem srpskom jeziku latiničnim pismom. On dodaje da se primeri dikriminacije sreću i kada je u pitanju uzurpirana imovina.

“Ako pravosudni organ presudi u korist žrtve, u korist pravog vlasnika i uzurpator ne dobije nikakve sankcije, a da se dokaže da je ta osoba uzurpirala tuđu imovinu i nelegalno koristila tuđu imovinu duži vremenski period. Posle određenog vremena ta osoba se zamoli da se iseli sa te imovine i nikom ništa. Pričamo o krivičnim delima koja se ne sankcionišu”, naglašava Maksimović.

Maksimović dodaje da se javlja i kršene prava osoba na putu, jer se putnici žale da su ih pripadnici policije i specijalnih policijskih snaga, kako je rekao, ponižavali i nečovečno se ponašali prema njima. On naglašava da iako postoje prijave za ovakva dela ne postoje nikakvi rezultati.

Zamenik ombudsmana Bogoljub Staletović kazao je da Zakon protiv diskriminacije, koji je donet u februaru 2004. godine, ima za cilj da svim subjektima obezbedi pravo na jednakost pred zakonom i jednaku zaštitu. I pored toga, smatra Staletović, Zakon protiv diskriminacije je i manjkav.

“Sam Zakon protiv diskriminacije je manjkav, što se može videti u članu 7 i tačkama 1,2 i 3, gde se postavlja pitanje ko će i kako razmotriti slučajeve diskriminacije kada dođu na implementaciju. Da li će to biti sud ili upravni organ nije jasno utvrđeno u Zakonu”, naveo je Staletović.

(KiM Radio)