субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Рада Трајковић: Питање држављанства “Косова” је политички а не језички проблем
Хроника

Рада Трајковић: Питање држављанства “Косова” је политички а не језички проблем

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 16. децембар 2011.

Посланица Јединствене српске листе у Скуштини Косова Рада Трајковић сматра да је питање држављанства “Косовар” у личним документима, која се издају на Косову, политички, а не језички проблем који дискриминише Србе.

Трајковићева је то рекла на дебати у Медија центру у Чаглавици, на тему “Спровођење Закона против дискриминације на Косову”. На дебати је оцењено да се поставља питање примене овог закона.

“Наметање државности Косовар и покушај стварања сурогат нације Срба је нешто што је заиста тешка дискриминација. Неки хоће да кажу да је то језичка дискриминација или језички проблем, али ја мислим да је дубоко политички с обзиром да Срби као народ то не прихватају”, казала је Трајковићева.

Она додаје да, иако је члан парламента, она не може значајно да утиче на спровођење Закона против дискриминације, али и било ког другог закона.

“Последњи пример је рецимо заштита Призрена, културне баштине СПЦ-а, и у Великој Хочи. Тај закон се два пута враћао у скупштину, два пута није био прихаћен и очекује се да га по трећи пут господин Фејт врати у скупштину.То дефинитивно говори да имамо групну дискриминацију која је, нажалост, инсталирана и унутар институија система као што је законодавна власт или скупштина”, наводи она.

Ненад Максимовић из Центра за мир и толеранцију сматра да је најбољи пример дискриминације језик, јер, како је навео, чак 48 процената знакова на Косову исписано је погрешно. Али проблем је, како наглашава, и у званичним документима која су написана на лошем српском језику латиничним писмом. Он додаје да се примери дикриминације срећу и када је у питању узурпирана имовина.

“Ако правосудни орган пресуди у корист жртве, у корист правог власника и узурпатор не добије никакве санкције, а да се докаже да је та особа узурпирала туђу имовину и нелегално користила туђу имовину дужи временски период. После одређеног времена та особа се замоли да се исели са те имовине и ником ништа. Причамо о кривичним делима која се не санкционишу”, наглашава Максимовић.

Максимовић додаје да се јавља и кршене права особа на путу, јер се путници жале да су их припадници полиције и специјалних полицијских снага, како је рекао, понижавали и нечовечно се понашали према њима. Он наглашава да иако постоје пријаве за оваква дела не постоје никакви резултати.

Заменик омбудсмана Богољуб Сталетовић казао је да Закон против дискриминације, који је донет у фебруару 2004. године, има за циљ да свим субјектима обезбеди право на једнакост пред законом и једнаку заштиту. И поред тога, сматра Сталетовић, Закон против дискриминације је и мањкав.

“Сам Закон против дискриминације је мањкав, што се може видети у члану 7 и тачкама 1,2 и 3, где се поставља питање ко ће и како размотрити случајеве дискриминације када дођу на имплементацију. Да ли ће то бити суд или управни орган није јасно утврђено у Закону”, навео је Сталетовић.

(КиМ Радио)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер