Професор Иван Белча, декан Физичког факултета Универзитета у Београду: Само један бруцош пријавио смер „Општа физика“. Физику, као основну науку не могу да замене измишљени предмети

"Никада се до сада није десило да имамо само једног бруцоша на катедри. Јако ми је жао што ће нека предавања морати да слуша сам, али нема другог избора, не смемо да дозволимо да се угаси Општа физика, јер би у том случају будуће генерације остале без наставника, а говоримо о једној од базичних наука, која не сме да нестане из школа. То морамо да спречимо и да схватимо коначно да је ситуација са наставничким смеровима на факултетима алармантна", у разговору за Нова.рс наглашава професор Иван Белча, декан Физичког факултета Универзитета у Београду.

У овој високој школи, још 2015. почео је пад уписа на наставничке смерове, али ове године је ниско интересовање оборило све рекорде, пише Нова.рс.

„Нисмо изненађени слабим одзивом, јер ово је већ осма година како траје тренд пада. Ипак, само један бруцош на смеру је туга. На наставничким смеровима на свим факултетима је лоше интересовање, али на физици је трауматично. Прошле године десило се да је на Универзитету у Новом Саду само један бруцош уписао одсек за физику, а то се, ево, сада догодило и нама. Овај студент имаће све предмете, ништа неће бити избачено, а слушаће заједничке предмете са колегама са других смерова. Ипак, поједине, оне који су само на Општој физици, нажалост, мораће да слуша сам. Ако се наредних година нико не буде пријављивао имаћемо озбиљан проблем, а сви знамо шта је разлог томе. Млади људи у Србији не желе да буду наставници, да раде у школи, јер је професија деградирана и системски уништавана годинама. Друштво према наставницима нема никаквог поштовања, а примања су им испод сваког људског достојанства“, објашњава проф. Белча.

Следећи, кључни потез је – на држави.

„Док власт и они чија је улога промена система не схвате да је образовање основа друштва, неће нам бити боље и немамо чему да се надамо. Здравље јесте најважније, али ко ће да образује и припрема будуће лекаре, ако немамо наставнике, ако деца у основној школи немају часове, а да не говорим о каснијем школовању. Наставничке смерове мора да подржи држава, тако што ће их подићи на виши ниво. Људима који желе да раде у школама у мањим местима у земљи, и у селима, држава мора да обезбеди стамбени простор, услове за рад и веће плате. Мора се вратити достојанство учитељима и наставницима. Некада су то биле професије за понос, људи су имали поштовања према онима који спремају будуће генерације, који им преносе базична знања, који формирају нове научнике, професоре, лекаре, судије… Држава се некада бринула о наставницима. Људе би слали да живе у одређене делове земље, да образују децу, али су добијали за то и добре плате и простор за живот, њихове породице биле су обезбеђене. Данас је, нажалост, у Србији, али и у већем делу света, рекао бих, наставник готово невидљив“, додао је професор.

Физика је један од најдефицитарнијих предмета у Србији.

„Математика и информатика су у истом сосу са нама. На срећу, има још наставника у Србији који не одустају, боре се за своју професију, ученике, али и за науку и знање. Моја супруга је математичар и често ради и по 18 сати дневно. Учи ђаке, спрема их за такмичења, води на екскурзије, прима родитеље, разговара са њима, даје све од себе да та деца из школе изађу спремна за даље образовање, али да буду добри и едуковани људи на које ће друштво моћи да рачуна, али и они сами на себе. Физику, као основну науку не могу да замене компјутерске игрице или неки измишљени предмети који носе назив ‘наука’. Деца морају учити чисту физику, а часове треба да држе људи који су студирали и завршили физику, а не ‘нешто слично’. Србија је изнедрила научнике који могу да раде било где у свету и увек су међу најбољима, али немамо наставнике и то је страшан проблем“, наглашава професор Белча.

На Општу физику је у школској 2023./2024. години уписан један бруцош на отворених 25 места.

(Нова.рс)