Profesor Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Samo jedan brucoš prijavio smer „Opšta fizika“. Fiziku, kao osnovnu nauku ne mogu da zamene izmišljeni predmeti

"Nikada se do sada nije desilo da imamo samo jednog brucoša na katedri. Jako mi je žao što će neka predavanja morati da sluša sam, ali nema drugog izbora, ne smemo da dozvolimo da se ugasi Opšta fizika, jer bi u tom slučaju buduće generacije ostale bez nastavnika, a govorimo o jednoj od bazičnih nauka, koja ne sme da nestane iz škola. To moramo da sprečimo i da shvatimo konačno da je situacija sa nastavničkim smerovima na fakultetima alarmantna", u razgovoru za Nova.rs naglašava profesor Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U ovoj visokoj školi, još 2015. počeo je pad upisa na nastavničke smerove, ali ove godine je nisko interesovanje oborilo sve rekorde, piše Nova.rs.

„Nismo iznenađeni slabim odzivom, jer ovo je već osma godina kako traje trend pada. Ipak, samo jedan brucoš na smeru je tuga. Na nastavničkim smerovima na svim fakultetima je loše interesovanje, ali na fizici je traumatično. Prošle godine desilo se da je na Univerzitetu u Novom Sadu samo jedan brucoš upisao odsek za fiziku, a to se, evo, sada dogodilo i nama. Ovaj student imaće sve predmete, ništa neće biti izbačeno, a slušaće zajedničke predmete sa kolegama sa drugih smerova. Ipak, pojedine, one koji su samo na Opštoj fizici, nažalost, moraće da sluša sam. Ako se narednih godina niko ne bude prijavljivao imaćemo ozbiljan problem, a svi znamo šta je razlog tome. Mladi ljudi u Srbiji ne žele da budu nastavnici, da rade u školi, jer je profesija degradirana i sistemski uništavana godinama. Društvo prema nastavnicima nema nikakvog poštovanja, a primanja su im ispod svakog ljudskog dostojanstva“, objašnjava prof. Belča.

Sledeći, ključni potez je – na državi.

„Dok vlast i oni čija je uloga promena sistema ne shvate da je obrazovanje osnova društva, neće nam biti bolje i nemamo čemu da se nadamo. Zdravlje jeste najvažnije, ali ko će da obrazuje i priprema buduće lekare, ako nemamo nastavnike, ako deca u osnovnoj školi nemaju časove, a da ne govorim o kasnijem školovanju. Nastavničke smerove mora da podrži država, tako što će ih podići na viši nivo. Ljudima koji žele da rade u školama u manjim mestima u zemlji, i u selima, država mora da obezbedi stambeni prostor, uslove za rad i veće plate. Mora se vratiti dostojanstvo učiteljima i nastavnicima. Nekada su to bile profesije za ponos, ljudi su imali poštovanja prema onima koji spremaju buduće generacije, koji im prenose bazična znanja, koji formiraju nove naučnike, profesore, lekare, sudije… Država se nekada brinula o nastavnicima. Ljude bi slali da žive u određene delove zemlje, da obrazuju decu, ali su dobijali za to i dobre plate i prostor za život, njihove porodice bile su obezbeđene. Danas je, nažalost, u Srbiji, ali i u većem delu sveta, rekao bih, nastavnik gotovo nevidljiv“, dodao je profesor.

Fizika je jedan od najdeficitarnijih predmeta u Srbiji.

„Matematika i informatika su u istom sosu sa nama. Na sreću, ima još nastavnika u Srbiji koji ne odustaju, bore se za svoju profesiju, učenike, ali i za nauku i znanje. Moja supruga je matematičar i često radi i po 18 sati dnevno. Uči đake, sprema ih za takmičenja, vodi na ekskurzije, prima roditelje, razgovara sa njima, daje sve od sebe da ta deca iz škole izađu spremna za dalje obrazovanje, ali da budu dobri i edukovani ljudi na koje će društvo moći da računa, ali i oni sami na sebe. Fiziku, kao osnovnu nauku ne mogu da zamene kompjuterske igrice ili neki izmišljeni predmeti koji nose naziv ‘nauka’. Deca moraju učiti čistu fiziku, a časove treba da drže ljudi koji su studirali i završili fiziku, a ne ‘nešto slično’. Srbija je iznedrila naučnike koji mogu da rade bilo gde u svetu i uvek su među najboljima, ali nemamo nastavnike i to je strašan problem“, naglašava profesor Belča.

Na Opštu fiziku je u školskoj 2023./2024. godini upisan jedan brucoš na otvorenih 25 mesta.

(Nova.rs)