Пред Вишим судом у Београду, настављен поступак за рехабилитацију Милана Недића; Бојан Димитријевић: Недићева влада није прогонила Јевреје

Бојан Димитријевић: Недићева влада није прогонила Јевреје, Недић је хтео да сачува Србију

Београд -- Влада Милана Недића није вршила прогон, нити ликвидације Јевреја у Србији већ су то чиниле искључиво немачке формације полиције и вермахта. То је рекао историчар Бојан Димитријевић у Вишем суду у Београду.

Сведочећи у протесту по захтеву за рехабилитацију Недића, Димитријевић је нагласио да је главна карактеристика Недићеве владе била борба против комунизма који је у то време, како је навео, био сматран највећим злом за Србију.

Према његовим речима, српске структуре власти у окупираној држави бавиле су се само евиденцијом Јевреја и евнтуалним скривањем под српским именима. 

"Послове привођења логорисања и ликвидације вршили су искључиво Немци, њихова полиција и вермахт", рекао је историчар. 

Недићева влада је, како је навео, уредбе којима се одузимала имовина од јеврејских породица доносила тек 1942. и 1943. када Јевреја више није било, пошто су махом логорисани почетком окупације. 

"Ово говорим јер се последњих 25 година у историографији покушава да се Србима припише учешће у холокаусту - што је скандалозно. Инсистирам да српска влада није имала сазнања шта се дешавало у логору на Старом сајмишту", рекао је Димитрјевић. 

Када је у питању борба против комунизма, Димитријевић је рекао да се она спроводила пропагандом, полицијским и оружаним прогоном. 

"Београдска полиција је пратила комунисте, хапсила, ислеђивала и предавала Немцима који су их одводили у логоре у Рајху", рекао је Димитријевић појашњавајући да је делатност комуниста била ширење пропаганде, напади на представнике српске владе, полиције и неколико случајева напада на Немце у Београду. 

Комунисти су ван града, како је навео, деловали у оружаним одредима. 

Одговарајући ба питање суда, Димитријевић је рекао да сматра да Недић није веровао у немачку идеологију и није био германофил. 

"Ја милсим да је хтео да сачува Србију и да је радио у интересу српског народа", рекао је Димитријевић напомињући да је Недић 1941. постао антијугословенски настројен. 

Историчар је такође детаљно сведочио о формирању Недићеве владе, полицијским одредима, деловању и ограниченим надлежностима владе у држави под окупацијом. 

За време рочишта испред зграде Вишег суда у Тимочкој улици окупило су више десетина присталица и противника рехабилитације. 

Све време су певали партизанске и четничке песме носећи обележја једне и друге стране, док је у једном тренутку полиција спречила једног намерника да отме заставу од присталица рехабилитације. 

Испред зграде појачано је присуство полиције, а присутан је и већи број медијских извештача. 

Недићеви потомци затражили су од суда да га рехабилитује, односно да поништи Уредбу Владе ФНРЈ којом је проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права. 

Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. 

Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено где је сахрањен. 

Поступак по захтеву за рехабилитацију изазвао је негодовања у јавности, будући да један део грађана сматра да је Недић злочинац и да суд треба да одбије рехабилитацију, а приликом сваког рочишта испред зграде суда се скупљају присталице и противници рехабилитације.

БЕОГРАД - Пред Вишим судом у Београду где се данас наставља поступак по захтеву за рехабилитацију председника српске владе за време окупације у току Другог светског рата Милана Недића окупио више десетина присталица и противника.

Док присталице носе четничка обележја и транспаренте и заставе, противници су са друге стране улице раширили своје транспаренте. Инцидената за сада нема, а око зграде суда у Тимочкој улици приметно је појачано присуство полиције и велики број медијских екипа.

На данашњем рочишту као сведок ће бити саслушан историчар Бојан Димитријевић, који је стигао у суд.

Недићеви потомци затражили су од суда да га рехабилитује, односно да поништи Уредбу Владе ФНРЈ којом је проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права.

Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено где је сахрањен.

У досадашњем току поступка саслушано је неколико сведока, предлагачи рехабилитације такође оспоравају валидност записника о саслушању Недића од 9. јануара 1946. године који је саставила Комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, јер не садржи потписе ни Недића, ни оних који су га саслушали.

Тврде да је записник непоуздан као доказ, јер је на 14. места изостављена изјава Недића, а уместо текста стоје три тачке.

Предлагачи су на прошлом рочишту у марту предложили да се као сведоци испитају и историчар из Панчева Владимир Сужњевић и Вељко Ђурић, избеглица који је преживео усташки прогон из Хрватске.

Поступак по захтеву за рехабилитацију изазвао је негодовања у јавности, будући да један део грађана сматра да је Недић злочинац и да суд треба да одбије рехабилитацију, а приликом сваког рочишта испред зграде суда се скупљају присталице и противници рехабилитације.

(Танјуг)