Pred Višim sudom u Beogradu, nastavljen postupak za rehabilitaciju Milana Nedića; Bojan Dimitrijević: Nedićeva vlada nije progonila Jevreje

Bojan Dimitrijević: Nedićeva vlada nije progonila Jevreje, Nedić je hteo da sačuva Srbiju

Beograd -- Vlada Milana Nedića nije vršila progon, niti likvidacije Jevreja u Srbiji već su to činile isključivo nemačke formacije policije i vermahta. To je rekao istoričar Bojan Dimitrijević u Višem sudu u Beogradu.

Svedočeći u protestu po zahtevu za rehabilitaciju Nedića, Dimitrijević je naglasio da je glavna karakteristika Nedićeve vlade bila borba protiv komunizma koji je u to vreme, kako je naveo, bio smatran najvećim zlom za Srbiju.

Prema njegovim rečima, srpske strukture vlasti u okupiranoj državi bavile su se samo evidencijom Jevreja i evntualnim skrivanjem pod srpskim imenima. 

"Poslove privođenja logorisanja i likvidacije vršili su isključivo Nemci, njihova policija i vermaht", rekao je istoričar. 

Nedićeva vlada je, kako je naveo, uredbe kojima se oduzimala imovina od jevrejskih porodica donosila tek 1942. i 1943. kada Jevreja više nije bilo, pošto su mahom logorisani početkom okupacije. 

"Ovo govorim jer se poslednjih 25 godina u istoriografiji pokušava da se Srbima pripiše učešće u holokaustu - što je skandalozno. Insistiram da srpska vlada nije imala saznanja šta se dešavalo u logoru na Starom sajmištu", rekao je Dimitrjević. 

Kada je u pitanju borba protiv komunizma, Dimitrijević je rekao da se ona sprovodila propagandom, policijskim i oružanim progonom. 

"Beogradska policija je pratila komuniste, hapsila, isleđivala i predavala Nemcima koji su ih odvodili u logore u Rajhu", rekao je Dimitrijević pojašnjavajući da je delatnost komunista bila širenje propagande, napadi na predstavnike srpske vlade, policije i nekoliko slučajeva napada na Nemce u Beogradu. 

Komunisti su van grada, kako je naveo, delovali u oružanim odredima. 

Odgovarajući ba pitanje suda, Dimitrijević je rekao da smatra da Nedić nije verovao u nemačku ideologiju i nije bio germanofil. 

"Ja milsim da je hteo da sačuva Srbiju i da je radio u interesu srpskog naroda", rekao je Dimitrijević napominjući da je Nedić 1941. postao antijugoslovenski nastrojen. 

Istoričar je takođe detaljno svedočio o formiranju Nedićeve vlade, policijskim odredima, delovanju i ograničenim nadležnostima vlade u državi pod okupacijom. 

Za vreme ročišta ispred zgrade Višeg suda u Timočkoj ulici okupilo su više desetina pristalica i protivnika rehabilitacije. 

Sve vreme su pevali partizanske i četničke pesme noseći obeležja jedne i druge strane, dok je u jednom trenutku policija sprečila jednog namernika da otme zastavu od pristalica rehabilitacije. 

Ispred zgrade pojačano je prisustvo policije, a prisutan je i veći broj medijskih izveštača. 

Nedićevi potomci zatražili su od suda da ga rehabilituje, odnosno da poništi Uredbu Vlade FNRJ kojom je proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava. 

Milan Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica. 

Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikada nije objavljeno gde je sahranjen. 

Postupak po zahtevu za rehabilitaciju izazvao je negodovanja u javnosti, budući da jedan deo građana smatra da je Nedić zločinac i da sud treba da odbije rehabilitaciju, a prilikom svakog ročišta ispred zgrade suda se skupljaju pristalice i protivnici rehabilitacije.

BEOGRAD - Pred Višim sudom u Beogradu gde se danas nastavlja postupak po zahtevu za rehabilitaciju predsednika srpske vlade za vreme okupacije u toku Drugog svetskog rata Milana Nedića okupio više desetina pristalica i protivnika.

Dok pristalice nose četnička obeležja i transparente i zastave, protivnici su sa druge strane ulice raširili svoje transparente. Incidenata za sada nema, a oko zgrade suda u Timočkoj ulici primetno je pojačano prisustvo policije i veliki broj medijskih ekipa.

Na današnjem ročištu kao svedok će biti saslušan istoričar Bojan Dimitrijević, koji je stigao u sud.

Nedićevi potomci zatražili su od suda da ga rehabilituje, odnosno da poništi Uredbu Vlade FNRJ kojom je proglašen za narodnog neprijatelja i na osnovu koje su mu oduzeta građanska i imovinska prava.

Milan Nedić nikada nije bio osuđen, niti je protiv njega podignuta optužnica. Navodno je u pritvoru izvršio samoubistvo, a nikada nije objavljeno gde je sahranjen.

U dosadašnjem toku postupka saslušano je nekoliko svedoka, predlagači rehabilitacije takođe osporavaju validnost zapisnika o saslušanju Nedića od 9. januara 1946. godine koji je sastavila Komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, jer ne sadrži potpise ni Nedića, ni onih koji su ga saslušali.

Tvrde da je zapisnik nepouzdan kao dokaz, jer je na 14. mesta izostavljena izjava Nedića, a umesto teksta stoje tri tačke.

Predlagači su na prošlom ročištu u martu predložili da se kao svedoci ispitaju i istoričar iz Pančeva Vladimir Sužnjević i Veljko Đurić, izbeglica koji je preživeo ustaški progon iz Hrvatske.

Postupak po zahtevu za rehabilitaciju izazvao je negodovanja u javnosti, budući da jedan deo građana smatra da je Nedić zločinac i da sud treba da odbije rehabilitaciju, a prilikom svakog ročišta ispred zgrade suda se skupljaju pristalice i protivnici rehabilitacije.

(Tanjug)