Посланица странке Национално окупљање у француском парламенту Јаел Менаш: Подржавамо улазак Србије у ЕУ, али никако без Косова и Метохије

После само 24 сата боравка заљубила сам се у Србију, каже Јаел Менаш, посланица странке Национално окупљање у француском парламенту и председница парламентарне групе француско-српског пријатељства, на почетку разговора за „Политику”. Она први пут борави у нашој земљи и, како каже у шали, ни она ни чланови њене делегације немају више жељу да се врате у Француску.

Истиче да је њена лична жеља била да предводи ову групу пријатељства јер једноставно воли Србију.

„Одмах нако што се завршио мандат претходног председника ове групе пријатељства, у мају-јуну ове године, затражила сам од шефице наше парламентарне групе Марин ле Пен да заузмем ту позицију и то из љубави према Србији, немам неких породичних или других разлога.

Ваш председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц стоје иза последњег плана за покушај решавања питања Косова и Метохије. Знамо да се ваша странка залаже за поштовање територијалног интегритета Србије. Шта мислите о том француско-немачком плану?

Не очекујем превише од тог плана јер сматрам да сваки приступ који легитимише Косово као независну државу легитимише и страдање српског народа од стране Албанаца. Знам да је доста тога потписано још пре десет година и ништа није поштовано. Ја бих подржала нове планове, али сматрам да мора да се поштује оно што је обећано пре десет година. И лично, али и као чланица ове странке, не очекујем превише од тог плана. Наш покрет има став да су Србија и Косово и Метохија нераздвојиви. Подржавамо улазак Србије у Европску унију, али никако без Косова, које је за нас покрајина Србије.

Како оцењујете односе између Србије и Француске и да ли могу још да се унапреде?

Мислим да наши политички односи нису на самом врхунцу и да увек може више и боље. То је и једна од жеља лидера наше политичке групације, Марин ле Пен – да продубимо српско-француске односе – и ми ћемо свакако радити на томе наредних година.

Шта можете у том смислу да учините с позиције опозиционог посланика?

Улога председника групе пријатељства са Србијом јесте да се продубљују односи наше две државе, да се француски народ упознаје с вашом културом, историјом, са вашим идентитетом и да се то пријатељство продубљује кроз организацију различитих манифестација. Мора да се у том смислу ради са млађим генерацијама Француза и такође мислим на српску дијаспору како би француска јавност била боље упозната са српском културом и идентитетом, који нису толико познати нашој јавности.

Одржавате ли везе са српском дијаспором, која је бројна у Француској?

Наравно. Постоје бројна удружења српске дијаспоре у Паризу. Ми одржавамо сталну везу с њима. То је један од задатака које имам као председница групе пријатељства. Бројни су догађаји које организује српска дијаспора, прославе, манифестације у којима учествују и деца. На Видовдан, 28. јуна, присуствовали смо комеморацији на српском војничком гробљу у Паризу.

Данас су странке десног предзнака попут ваше у читавом свету у успону. У многим земљама десничари су победили на изборима. Какве су позиције ваше партије у политичком животу Француске?

Верујем да имамо велике шансе да победимо на изборима за европски парламент, али и да наша шефица победи на председничким изборима у Француској 2027. Ми смо тренутно најпопуларнија странка у Француској. Мислим да нема разлога да не победимо на изборима.

Француска се у последње време суочавала с таласом насиља за које су организатори тврдили да је одговор на полицијску репресију у којој су страдали неки млади људи азијатског или афричког порекла.

Ситуација је сложенија. Раст насиља повезан је с масовном емиграцијом. Министар унутрашњих послова, који није повезан с нашом странком, сам је признао да је раст насиља повезан с емиграцијом. Имамо масовну имиграцију у Француску. У нашој странци желимо то да сузбијемо. Ми смо у Француској легитимизовали насиље према снагама реда и мира. Оног момента кад ви полицајца пошаљете у затвор пре него што дође до икакве истраге, ви на тај начин легитимишете насиље према снагама реда и мира.

Дакле, претерују они који говоре о прекорачивању овлашћења полиције?

У Француској имамо наређења за депортацију лица из земље. У мојој изборној јединици имамо Французе који живе у колима јер немају новца да плате станарину пошто су сиромашни. С друге стране, имамо људе који чекају да буду депортовани и за њих држава издваја средства за смештај, храну, чак им даје и дебитне картице да би добијали социјалну помоћ. Мислим да то није нормално. То је неправедно и не би требало држава на тај начин да функционише. Имате осумњиченог, имате истрагу која је у току, током те истраге то лице се врати својој породици, ради, чак може да почини нова кривична дела. С друге стране, имате полицајца који можда почини неку грешку, а можда и не, и ви га моментално ставите у притвор. Одвојите га од породице и третирате на другачији начин од осумњиченог цивила. У случају младића Нахела, председник је рекао да је понашање полицајца било неприхватљиво. Значи имамо председника који страхује од улице, страхује од имиграције и који радије бира да жртвује своје полицајце на штету безбедности државе.

Да ли сте задовољни утицајем и местом који ваша земља има као стална чланица СБ и као једна од водећих земаља ЕУ?

Француска трпи због политике Европске уније. Ми трпимо штету од ЕУ, чији је циљ да прикупи себи што више надлежности. Она залази у суверенитет држава и одузима им га. Пример су акцизне таксе на увоз кокошака из Украјине. Овај увоз се фаворизује на штету пољопривредника из Француске. Такође око увоза пестицида који је забрањен у пољопривреди и који ће шкодити француској пољопривреди, конкретно производњи шећера, у чему је Француска до сада била један од светских лидера. То су само неки од примера како ЕУ уништава своје државе чланице у политичком, економском, индустријском смислу.

Какав је став ваше странке кад је реч о рату у Украјини?

Не могу да износим комплетан став наше странке. Али могу да кажем да је наша званична позиција да не желимо ни да се мешамо ни да продубљујемо тај конфликт. 

Срби су у одређеним подручјима страдали чак више и од Јевреја

Посетили сте Музеј жртава геноцида. Колико је француска јавност упозната с размерама злочина усташког режима у НДХ?

Одговор на то питање је – нимало. Ја прва нисам ништа знала о размерама страдања српског народа, размерама тих злочина и ужаса који су се догодили у Другом светском рату. И могу рећи лично, као Јеврејка, да кад се у Француској говори о геноциду у Другом светском рату, мисли се првенствено или искључиво на Јевреје, али се може рећи да су Срби у одређеним подручјима страдали чак више и од Јевреја.

(Политика)