Poslanica stranke Nacionalno okupljanje u francuskom parlamentu Jael Menaš: Podržavamo ulazak Srbije u EU, ali nikako bez Kosova i Metohije

Posle samo 24 sata boravka zaljubila sam se u Srbiju, kaže Jael Menaš, poslanica stranke Nacionalno okupljanje u francuskom parlamentu i predsednica parlamentarne grupe francusko-srpskog prijateljstva, na početku razgovora za „Politiku”. Ona prvi put boravi u našoj zemlji i, kako kaže u šali, ni ona ni članovi njene delegacije nemaju više želju da se vrate u Francusku.

Ističe da je njena lična želja bila da predvodi ovu grupu prijateljstva jer jednostavno voli Srbiju.

„Odmah nako što se završio mandat prethodnog predsednika ove grupe prijateljstva, u maju-junu ove godine, zatražila sam od šefice naše parlamentarne grupe Marin le Pen da zauzmem tu poziciju i to iz ljubavi prema Srbiji, nemam nekih porodičnih ili drugih razloga.

Vaš predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc stoje iza poslednjeg plana za pokušaj rešavanja pitanja Kosova i Metohije. Znamo da se vaša stranka zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije. Šta mislite o tom francusko-nemačkom planu?

Ne očekujem previše od tog plana jer smatram da svaki pristup koji legitimiše Kosovo kao nezavisnu državu legitimiše i stradanje srpskog naroda od strane Albanaca. Znam da je dosta toga potpisano još pre deset godina i ništa nije poštovano. Ja bih podržala nove planove, ali smatram da mora da se poštuje ono što je obećano pre deset godina. I lično, ali i kao članica ove stranke, ne očekujem previše od tog plana. Naš pokret ima stav da su Srbija i Kosovo i Metohija nerazdvojivi. Podržavamo ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali nikako bez Kosova, koje je za nas pokrajina Srbije.

Kako ocenjujete odnose između Srbije i Francuske i da li mogu još da se unaprede?

Mislim da naši politički odnosi nisu na samom vrhuncu i da uvek može više i bolje. To je i jedna od želja lidera naše političke grupacije, Marin le Pen – da produbimo srpsko-francuske odnose – i mi ćemo svakako raditi na tome narednih godina.

Šta možete u tom smislu da učinite s pozicije opozicionog poslanika?

Uloga predsednika grupe prijateljstva sa Srbijom jeste da se produbljuju odnosi naše dve države, da se francuski narod upoznaje s vašom kulturom, istorijom, sa vašim identitetom i da se to prijateljstvo produbljuje kroz organizaciju različitih manifestacija. Mora da se u tom smislu radi sa mlađim generacijama Francuza i takođe mislim na srpsku dijasporu kako bi francuska javnost bila bolje upoznata sa srpskom kulturom i identitetom, koji nisu toliko poznati našoj javnosti.

Održavate li veze sa srpskom dijasporom, koja je brojna u Francuskoj?

Naravno. Postoje brojna udruženja srpske dijaspore u Parizu. Mi održavamo stalnu vezu s njima. To je jedan od zadataka koje imam kao predsednica grupe prijateljstva. Brojni su događaji koje organizuje srpska dijaspora, proslave, manifestacije u kojima učestvuju i deca. Na Vidovdan, 28. juna, prisustvovali smo komemoraciji na srpskom vojničkom groblju u Parizu.

Danas su stranke desnog predznaka poput vaše u čitavom svetu u usponu. U mnogim zemljama desničari su pobedili na izborima. Kakve su pozicije vaše partije u političkom životu Francuske?

Verujem da imamo velike šanse da pobedimo na izborima za evropski parlament, ali i da naša šefica pobedi na predsedničkim izborima u Francuskoj 2027. Mi smo trenutno najpopularnija stranka u Francuskoj. Mislim da nema razloga da ne pobedimo na izborima.

Francuska se u poslednje vreme suočavala s talasom nasilja za koje su organizatori tvrdili da je odgovor na policijsku represiju u kojoj su stradali neki mladi ljudi azijatskog ili afričkog porekla.

Situacija je složenija. Rast nasilja povezan je s masovnom emigracijom. Ministar unutrašnjih poslova, koji nije povezan s našom strankom, sam je priznao da je rast nasilja povezan s emigracijom. Imamo masovnu imigraciju u Francusku. U našoj stranci želimo to da suzbijemo. Mi smo u Francuskoj legitimizovali nasilje prema snagama reda i mira. Onog momenta kad vi policajca pošaljete u zatvor pre nego što dođe do ikakve istrage, vi na taj način legitimišete nasilje prema snagama reda i mira.

Dakle, preteruju oni koji govore o prekoračivanju ovlašćenja policije?

U Francuskoj imamo naređenja za deportaciju lica iz zemlje. U mojoj izbornoj jedinici imamo Francuze koji žive u kolima jer nemaju novca da plate stanarinu pošto su siromašni. S druge strane, imamo ljude koji čekaju da budu deportovani i za njih država izdvaja sredstva za smeštaj, hranu, čak im daje i debitne kartice da bi dobijali socijalnu pomoć. Mislim da to nije normalno. To je nepravedno i ne bi trebalo država na taj način da funkcioniše. Imate osumnjičenog, imate istragu koja je u toku, tokom te istrage to lice se vrati svojoj porodici, radi, čak može da počini nova krivična dela. S druge strane, imate policajca koji možda počini neku grešku, a možda i ne, i vi ga momentalno stavite u pritvor. Odvojite ga od porodice i tretirate na drugačiji način od osumnjičenog civila. U slučaju mladića Nahela, predsednik je rekao da je ponašanje policajca bilo neprihvatljivo. Znači imamo predsednika koji strahuje od ulice, strahuje od imigracije i koji radije bira da žrtvuje svoje policajce na štetu bezbednosti države.

Da li ste zadovoljni uticajem i mestom koji vaša zemlja ima kao stalna članica SB i kao jedna od vodećih zemalja EU?

Francuska trpi zbog politike Evropske unije. Mi trpimo štetu od EU, čiji je cilj da prikupi sebi što više nadležnosti. Ona zalazi u suverenitet država i oduzima im ga. Primer su akcizne takse na uvoz kokošaka iz Ukrajine. Ovaj uvoz se favorizuje na štetu poljoprivrednika iz Francuske. Takođe oko uvoza pesticida koji je zabranjen u poljoprivredi i koji će škoditi francuskoj poljoprivredi, konkretno proizvodnji šećera, u čemu je Francuska do sada bila jedan od svetskih lidera. To su samo neki od primera kako EU uništava svoje države članice u političkom, ekonomskom, industrijskom smislu.

Kakav je stav vaše stranke kad je reč o ratu u Ukrajini?

Ne mogu da iznosim kompletan stav naše stranke. Ali mogu da kažem da je naša zvanična pozicija da ne želimo ni da se mešamo ni da produbljujemo taj konflikt. 

Srbi su u određenim područjima stradali čak više i od Jevreja

Posetili ste Muzej žrtava genocida. Koliko je francuska javnost upoznata s razmerama zločina ustaškog režima u NDH?

Odgovor na to pitanje je – nimalo. Ja prva nisam ništa znala o razmerama stradanja srpskog naroda, razmerama tih zločina i užasa koji su se dogodili u Drugom svetskom ratu. I mogu reći lično, kao Jevrejka, da kad se u Francuskoj govori o genocidu u Drugom svetskom ratu, misli se prvenstveno ili isključivo na Jevreje, ali se može reći da su Srbi u određenim područjima stradali čak više i od Jevreja.

(Politika)