петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Зашто Србија није добила датум за отварање првих поглавља у преговорима са ЕУ
Хроника

Политика: Зашто Србија није добила датум за отварање првих поглавља у преговорима са ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 18. децембар 2014.

Пуна примена Бриселског споразума не може бити услов за отварање поглавља 35, јер нам нико није објаснио модел како ће се то поглавље отворити, каже Јадранка Јоксимовић.

Иако није велико изненађење што ЕУ на децембарском самиту није дала Србији датум за отварање првих поглавља, министарка Јадранка Јоксимовић је ипак помало разочарана и за то криви власт.

Још пре неколико дана било је јасно да Србија неће добити датум за отварање првих преговарачких поглавља и то је јасно предочио и Јоханес Хан, европски комесар за политику суседства и проширење, када је у Бриселу рекао да је током своје посете Београду властима пренео шта је све потребно за отварање поглавља. А у суштини то је оно на чему одавно инсистира Немачка – да се у потпуности спроведу обавезе које проистичу из Бриселског споразума.

Да ЕУ не поставља нове услове потврдила је јуче и Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за европске интеграције, након састанка са функционерима Европске уније у Бриселу. „Нема нових услова, већ само стандарда које треба да достигнемо”, рекла је она после састанка Савета за стабилизацију и придруживање у седишту Европског савета.

Рекавши да је Србија помало разочарана што ове године није добила временски оквир за отварање првих поглавља, али да ће то бити само додатни подстицај за рад на европским интеграцијама, Јоксимовићева је истакла да би требало разјаснити детаље у вези са применом Бриселског споразума. „Пуна примена Бриселског споразума не може бити услов за отварање поглавља 35, јер нам нико није јасно објаснио модел како ће се то поглавље отворити, а наш став је да треба да седнемо сви заједно да то разјаснимо”, изјавила је. Она је додала да је српска страна свесна својих обавеза у вези са нормализацијом односа са Приштином, али да исто очекује и од друге стране, те да се нада да ће наставак дијалога на високом политичком нивоу, који се очекује почетком јануара, бити прилика да се неке недоумице отклоне.

С тим у вези, Едгарс Ринкевич, летонски министар спољних послова, земље која од 1. јануара председава ЕУ, рекао је да се очекује „активнији приступ спровођењу Бриселског споразума”, како би ЕУ у догледно време могла да отвори поглавље 35.

Судећи према изјави Мајкла Давенпорта, шефа Делегације ЕУ у Србији, није искључено да се то догоди и на пролеће, мада има и оних који се не усуђују да прогнозирају када ће поглавље 35, од кога ће, према закључку министарског савета, зависити, као и за поглавља 23 и 24 (која се односе на правосуђе и основна права, као и на правду, слободу и сигурност), напредак и у осталим поглављима – бити „распаковано”.

Занимљиво је да су званичници који су присуствовали расправи шефова дипломатија ЕУ о проширењу, пренели агенцији Бета да су министри Италије, Француске и Шведске оценили да би требало отворити прво поглавље у преговорима са Србијом, а да то није оспорила ниједна делегација, укључујући Немачку, која о томе има најтврђе ставове.

Али, с обзиром на прекјучерашње ставове шефова дипломатије ЕУ, неће баш све у процесу придруживања зависити од Србије. Уз опредељење да се настави политика пријема нових земаља у чланство, први пут је истакнуто и да је услов за ту политику „да и ЕУ буде способна да то оствари”, што у неку руку представља неочекивану поруку.

Тим поводом, Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, за наш лист каже да политика проширења није нешто од чега ће ЕУ одустати.

Истичући да постоје поруке и за унутрашњу и за спољашњу употребу и да је познато да у чланицама ЕУ које припадају такозваној старој Европи постоји огроман скептицизам у оквиру популације кад је реч о пријему нових чланица (проценат подршке пада на око 50 одсто или ниже), она ипак указује да је политика проширења најуспешнији и најјачи безбедносни пројекат ЕУ.

„ЕУ стоји на становишту да проширење треба неговати као процес и јасно је да ће то бити компликованије и стриктније него у претходном периоду, због ситуације у самој ЕУ и због слабе подршке у јавним мњењима тих држава, искустава из проширења у претходном периоду, али са свешћу да се западни Балкан просторно већ налази у унутрашњим границама ЕУ (па, ми смо у потпуности окружени земљама ЕУ)”, закључује Александра Јоксимовић.

Опозиција: Неотварање поглавља доказ неспособности власти

За мене је то очекивана вест, Србија је изгубила годину дана, с обзиром на то да нису отворени преговори ни у једном поглављу и влада очигледно не жели да се суочи са проблемима који постоје да се поглавља отворе, рекао је посланик опозиционе Социјалдемократске странке Марко Ђуришић за агенцију Бета.

Шеф посланичке групе опозиционе Демократске странке Борислав Стефановић навео је да одлука шефова дипломатија Европске уније показује неуспех владе, који би ресорна министарка Јадранка Јоксимовић требало јавно да призна. „То је све производ медијски пумпаног оптимизма и наше слутње да неће бити отворено ниједно поглавље”, рекао је Стефановић новинарима у парламенту.

Функционер владајуће Српске напредне странке Владимир Ђукановић истакао је да ће влада испунити све своје обавезе, а да је неважно да ли ће прво поглавље бити отворено до краја године или почетком наредне.

Биљана Чпајак

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер