Politika: Ukrajini preti bankrot

Raspisana poternica za Viktorom Janukovičem, dok istok i jug Ukrajine ne priznaju novu vlast u Kijevu. – Ukrajini neophodna pomoć od 35 milijardi dolara.
 

Kijev, Moskva, Brisel – To što je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič smenjen u parlamentu, pošto je prethodno pobegao iz Kijeva, nije donelo i olakšanje građanima bivše sovjetske republike. Za smenjenim Janukovičem izdat je nalog za hapšenje, u Sevastopolju se održavaju proruske demonstracije protiv nove vlasti, država je pred bankrotom, a prete i novi sukobi.

Kako je saopštio ministar unutrašnjih poslova u prelaznoj vladi Arsen Avakov, „protiv Janukoviča je otvoren zvaničan slučaj za masovno ubistvo miroljubivih građana”. Ukrajinski MUP naveo je juče da je Janukovič poslednji put viđen u nedelju uveče na Krimu, a zapadne agencije su prenele da nije poznato gde se nalazi i da se veruje da je na istoku zemlje koja je uvek bila uporište njegove moći.

Na jučerašnjoj sednici parlamenta, bivši bokserski šampion i vođa ukrajinske stranke Udar Vitalij Kličko pozvao je na osnivanje specijalne komisije koja bi istražila aktivnosti svrgnutog predsednika i „zločine njegovog režima”, a u kojoj bi bili angažovani i strani eksperti.

Janukovičeva Partija regiona prešla je u opoziciju, izjavio je lider te partije u ukrajinskom parlamentu Aleksandar Jefremov.

„S obzirom na činjenicu da imate sposobnost da formirate vladu i ponovo izgradite vođstvo, odlučili smo da budemo u opoziciji”, rekao je Jefremov šefovima drugih stranaka i odbora u parlamentu, prenela je Raša tudej. Partiji regiona pridružila se i Komunistička partija.

U Kijevu je situacija mirna, prodavnice, restorani i železnička stanica su otvoreni, taksisti voze, a policije nema na ulicama, mada su se tokom noći čuli pucnji, javio je juče dopisnik ruske novinske agencija Itar-Tas iz ukrajinske prestonice. Juče je, međutim, oko 5.000 ljudi demonstriralo protiv povratka u politiku bivše premijerke Julije Timošenko, koja je u subotu oslobođena iz zatvora.

U Sevastopolju slika je potpuno drugačija. Oko 10.000 ljudi protestovalo je u nedelju protiv političkog preokreta u Kijevu, u trenutku kada raste bojazan da bi zemlja mogla da se pocepa, javio je AFP, podsećajući da je taj region proruski orijentisan i da je Ukrajina duboko podeljena.

„Ovde sam da zaštitim svoj grad”, prenosi AFP reči 53-godišnjeg Stanislava Bolotnjikovskog.

„U Kijevu se dogodio državni udar. Ne želim da moja deca žive u zemlji koju vode fašisti”, odlučan je 39-godišnji sitni preduzetnik Jevgenij.

Do 1954. godine Krim je pripadao Rusiji, ali je onda dat sovjetskoj republici Ukrajini i dugo vremena je smatran mogućim izvorom konflikta, navodi AFP.

I ostali lideri sa istoka zemlje osporili su u subotu legitimitet nacionalnog parlamenta, koji je smenio Janukoviča, raspisao izbore za 25. maj, a predsedničke dužnosti privremeno dao predsedniku Vrhovne rade Oleksandru Turčinovu. Lideri proruskog dela zemlje su saopštili da preuzimaju kontrolu nad svojim teritorijama dok se ne uspostavi ustavni poredak u zemlji.

Podeli Ukrajine, međutim, protive se i ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel koji su juče razgovarali telefonom, saopštili su nemački zvaničnici.

Vlasti u Kijevu trenutno su zauzete time kako da spreče finansijski kolaps zemlje. Prema proceni Ministarstva finansija, Ukrajini je ove i naredne godine neophodno da dobije međunarodnu finansijsku pomoć od čak 35 milijardi dolara.

Dok u Ministarstvu finansija ocenjuju da je situacija složena, ali pod kontrolom, stranka Otadžbina Julije Timošenko upozorava da je trezor prazan i da je zemlja dovedena do bankrotstva.

U Kijevu predlažu da se organizuje međunarodna donatorska konferencija, uz učešće zemalja Evropske unije, SAD i drugih država, predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i međunarodnih finansijskih organizacija za dodelu pomoći za „modernizaciju i sprovođenje reformi u Ukrajini, kao i realizaciju sporazuma o pridruživanju sa EU”.

Kako je najavljeno u Sidneju, na samitu Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta, SAD i Međunarodni monetarni fond ponudili su Ukrajini pomoć u oporavku. U Kijevu direktne zajmove očekuju „od država partnera – SAD i Poljske”, ali se, takođe, računa i na kredit MMF-a od najmanje 11 milijardi dolara.

Ukrajina bi ove godine na ime državnog duga trebalo da otplati oko sedam milijardi dolara, a nekoliko milijardi dolara moraće da isplati Rusiji i za preuzeti gas i zbog toga uopšte ne može da finansijski preživi bez novih, velikih, stranih zajmova, tvrde ekonomisti na koje se pozivaju kijevska glasila.

Još je neizvesno da li će Moskva nastaviti sa isplatom 15 milijardi dolara vrednog kredita koji je obećan Kijevu. Rusija, kako je ranije saopšteno, ostaje posvećena daljoj isplati finansijske pomoći, ali želi da, pre puštanja naredne tranše kredita, dobije jasniju sliku u pogledu buduće ukrajinske vlade.

U međuvremenu je Moskva povukla ruskog ambasadora iz Kijeva, a ruski ministar ekonomije Aleksej Uljukajev je rekao da ukoliko Kijev potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU Rusija će povećati carine na uvoz ukrajinske robe.

„Naša poruka Ukrajini je da ima pravo da ide svojim putem, ali ćemo u tom slučaju biti primorani da podignemo uvozne dažbine”, izjavio je Uljukajev u intervjuu za nemački poslovni dnevnik „Handelsblat”.

S druge strane, u Briselu je portparol Evropske komisije Olivije Baji izjavio da EU i Ukrajina mogu da potpišu Sporazum o pridruživanju tek kada u toj zemlji budu održani izbori i formirana vlada, i da to neće biti učinjeno sa prelaznom vladom u Kijevu.

(Politika)