Политика: Украјини прети банкрот

Расписана потерница за Виктором Јануковичем, док исток и југ Украјине не признају нову власт у Кијеву. – Украјини неопходна помоћ од 35 милијарди долара.
 

Кијев, Москва, Брисел – То што је украјински председник Виктор Јанукович смењен у парламенту, пошто је претходно побегао из Кијева, није донело и олакшање грађанима бивше совјетске републике. За смењеним Јануковичем издат је налог за хапшење, у Севастопољу се одржавају проруске демонстрације против нове власти, држава је пред банкротом, а прете и нови сукоби.

Како је саопштио министар унутрашњих послова у прелазној влади Арсен Аваков, „против Јануковича је отворен званичан случај за масовно убиство мирољубивих грађана”. Украјински МУП навео је јуче да је Јанукович последњи пут виђен у недељу увече на Криму, а западне агенције су пренеле да није познато где се налази и да се верује да је на истоку земље која је увек била упориште његове моћи.

На јучерашњој седници парламента, бивши боксерски шампион и вођа украјинске странке Удар Виталиј Кличко позвао је на оснивање специјалне комисије која би истражила активности свргнутог председника и „злочине његовог режима”, а у којој би били ангажовани и страни експерти.

Јануковичева Партија региона прешла је у опозицију, изјавио је лидер те партије у украјинском парламенту Александар Јефремов.

„С обзиром на чињеницу да имате способност да формирате владу и поново изградите вођство, одлучили смо да будемо у опозицији”, рекао је Јефремов шефовима других странака и одбора у парламенту, пренела је Раша тудеј. Партији региона придружила се и Комунистичка партија.

У Кијеву је ситуација мирна, продавнице, ресторани и железничка станица су отворени, таксисти возе, а полиције нема на улицама, мада су се током ноћи чули пуцњи, јавио је јуче дописник руске новинске агенција Итар-Тас из украјинске престонице. Јуче је, међутим, око 5.000 људи демонстрирало против повратка у политику бивше премијерке Јулије Тимошенко, која је у суботу ослобођена из затвора.

У Севастопољу слика је потпуно другачија. Око 10.000 људи протестовало је у недељу против политичког преокрета у Кијеву, у тренутку када расте бојазан да би земља могла да се поцепа, јавио је АФП, подсећајући да је тај регион проруски оријентисан и да је Украјина дубоко подељена.

„Овде сам да заштитим свој град”, преноси АФП речи 53-годишњег Станислава Болотњиковског.

„У Кијеву се догодио државни удар. Не желим да моја деца живе у земљи коју воде фашисти”, одлучан је 39-годишњи ситни предузетник Јевгениј.

До 1954. године Крим је припадао Русији, али је онда дат совјетској републици Украјини и дуго времена је сматран могућим извором конфликта, наводи АФП.

И остали лидери са истока земље оспорили су у суботу легитимитет националног парламента, који је сменио Јануковича, расписао изборе за 25. мај, а председничке дужности привремено дао председнику Врховне раде Олександру Турчинову. Лидери проруског дела земље су саопштили да преузимају контролу над својим територијама док се не успостави уставни поредак у земљи.

Подели Украјине, међутим, противе се и руски председник Владимир Путин и немачка канцеларка Ангела Меркел који су јуче разговарали телефоном, саопштили су немачки званичници.

Власти у Кијеву тренутно су заузете тиме како да спрече финансијски колапс земље. Према процени Министарства финансија, Украјини је ове и наредне године неопходно да добије међународну финансијску помоћ од чак 35 милијарди долара.

Док у Министарству финансија оцењују да је ситуација сложена, али под контролом, странка Отаџбина Јулије Тимошенко упозорава да је трезор празан и да је земља доведена до банкротства.

У Кијеву предлажу да се организује међународна донаторска конференција, уз учешће земаља Европске уније, САД и других држава, представника Међународног монетарног фонда (ММФ) и међународних финансијских организација за доделу помоћи за „модернизацију и спровођење реформи у Украјини, као и реализацију споразума о придруживању са ЕУ”.

Како је најављено у Сиднеју, на самиту Групе 20 најразвијенијих земаља света, САД и Међународни монетарни фонд понудили су Украјини помоћ у опоравку. У Кијеву директне зајмове очекују „од држава партнера – САД и Пољске”, али се, такође, рачуна и на кредит ММФ-а од најмање 11 милијарди долара.

Украјина би ове године на име државног дуга требало да отплати око седам милијарди долара, а неколико милијарди долара мораће да исплати Русији и за преузети гас и због тога уопште не може да финансијски преживи без нових, великих, страних зајмова, тврде економисти на које се позивају кијевска гласила.

Још је неизвесно да ли ће Москва наставити са исплатом 15 милијарди долара вредног кредита који је обећан Кијеву. Русија, како је раније саопштено, остаје посвећена даљој исплати финансијске помоћи, али жели да, пре пуштања наредне транше кредита, добије јаснију слику у погледу будуће украјинске владе.

У међувремену је Москва повукла руског амбасадора из Кијева, а руски министар економије Алексеј Уљукајев је рекао да уколико Кијев потпише Споразум о придруживању са ЕУ Русија ће повећати царине на увоз украјинске робе.

„Наша порука Украјини је да има право да иде својим путем, али ћемо у том случају бити приморани да подигнемо увозне дажбине”, изјавио је Уљукајев у интервјуу за немачки пословни дневник „Ханделсблат”.

С друге стране, у Бриселу је портпарол Европске комисије Оливије Баји изјавио да ЕУ и Украјина могу да потпишу Споразум о придруживању тек када у тој земљи буду одржани избори и формирана влада, и да то неће бити учињено са прелазном владом у Кијеву.

(Политика)